Zašto Albanci ne mogu da poje bilvoljicu na Toplicu a kravu na Moravu

1

Malo, malo pa Albanci sa Kosova i iz Albanije, objave kako je njihova Toplica, sve do Niša i dalje, a iako sam laik za istoriju, kao i većina nas, evo da pokušam da objasnim na primeru mog sela Gubetina da ta priča „ne pije vodu“.

Selo u kome živim je pored reke Toplice – lepotice, udaljeno oko 7 km od Prokuplja, a stanovništvo je doseljeno najviše iz Sjeničkog kraja, ima sa Kosova i Metohije a nekoliko porodica od Vlasine i iz užickog kraja.

Naseljavanje je vršeno posle oslobađanja Toplice i Berlinskog kongresa 1878 godine, a iz moje porodice na putu na Goliji rođena je Anđa, cerka Mladena Prelića, kasnije udata za Jovana Nišavića u istom selu. O kupovini zemlje od predhodnih vlasnika braće Mustafića Saćira, Halila i dr. postoji i tapija, pa se ne može reći da je bilo kakvo otimanje.

Ovaj uvod je neophodan da bih sada objasnio kako je došlo do toga da Gubetin, koji se po legendi zvao Dobrotin, pa je zbog nekakvog zločina Turskih neregularnih snaga na sabor 8. avgusta gde je pobijeno stanovništvo promenilo ime i tako do današnjeg dana. Taj zločin treba da je bio za vreme vladavine, odnosno u vreme borbe dva turska pretedenta za presto, Muhameda i Muse.

Pošto se Despot Stefan Lazarević odlučio da podrži Mehmeda to je izazvao drugog pretedenta Musu koji je 1413 napao Toplicu i izvršio strašne zločine među kojima i ovo u Dobrotinu. O tome je Konstantin filozof ostavio zapis: ,,Turci su jedne odvodili, druge zarobljavali, jedne plenili, druge klali, kao oganj lomći i sve satirući.,,

Za vreme austrijsko-turskih ratova, i to prvog od 1683. do 1699. godine, Srbi su bili na stranu Austrije i nakon pobede Turske Pećki patrijarh je 1690. na čelu mnogih porodica otišao u Ugarsku a u drugom ratu koji su takodje izgubili Austrijanci i oni prostali Srbi su se odselili pod Arsenijem 4. i Toplica je ostala pusta, a ova seoba je bila 1737 godine.

U prvoj polovini 18. vekaTurci su naseljavali opustelu Toplicu Arnautima od čega u Gornjoj Toplici fisovi Šopa, Krasnik, Klimen i dr, a donju i obronke Jastrebca Skopljani, Nusani, Gasani i dr.. Do tada je u Gubetinu bilo srpskog življa ali kasnije ih nije bilo sve do oslobođenja Toplice i Berlinskog kongresa. Istovremeno su susedna sela bila mešovita, tako da je u Ćukovcu, Donjoj Toponici, bilo i Srba i Turaka i Arnauta.

Sada dolazim do objašnjenja po cemu Toplica nije Arnautska, odosno Albanska.

Godine 1734. kao jemci Ahmet pašinom sarafbasi za dug od 1240 grosa koji je uzet radi obnove crkve u Prokuplju 1734.  godine potpisani su kmetovi i knezevi nahije Prokupačke iz 64 sela koja su navedena a među njima i Gubetina a kao predstavnik je naveden Živko.

Jemci Niškom Ahmet pašinog sarafbasi za dug od 1240 grosa za obnovu crkve u Prokuplju su knezevi i kmetove iz sledećih sela Prokupačke nahije i to:

– Muzaća, Rašice, Djurevca, Jošanice, Draguse, Pretezane, Svarca, Bresnice, Merovca, Pasinca, Plane, Trnave, Reljinca, Recice, Babotinca, Bajcinca, Kostenice, Dzigolja, Devce, Krusevice, Prekasnice, Konjuse, Sismanovca, Gubetina, Toponice, Berilja, Lukomira, Bozurne, Podine, Glavisnice, Smrdica, Zitoradje, Jasenice, Badnjevca, Crnatova, Kocana, Pukovca, Orljana, Mekisa, Drzanovca, Djakusa, Bucica, Rasovace, Batusinca, Balajnca,, Gradista, Bresta, Merosine, Oblacine, Biljega, Katuline, Sudulice, Poturkie, Konjuhcica, Djesulovca, Klakosa, Kolcinca, Sarlinca, Sahinovca i Podine.

Ovo je dokaz da su seoska područja bila mnogobrojna i posle prve seobe Srba 1690. godine, ali je njihova ekonomska moć bila toliko slaba da je za dug od 1240 groša garantovalo 64 sela i 9 zanatlija iz Prokuplja.

Na osnovu ovoga može se zaključiti da su Arnauti ziveli u Gubetinu od 1737 ili 1780 do oslobođenja Toplice 1878. godine, znači oko 150 godina, i da prema tome ne polažu nikakvo pravo na teritoriju, imajuci u vidu da su pravično obeštećeni o čemu ima mnogo dokumenata.

Cilj ove priče je da se zna na koji način smo mi ovde došli, da se ne priča drugačije, gde nažalost i mi sami doprinosimo nekim neproverenim pričama. Interesantno je da su svi izbegli Arnauti svoja prezimena prema selu promenili, tako da sada na Kosovu ima mnogo prezimena po imenima nasih sela.

(Autor: Zvonko Prelić)

Pročitajte i ove tematske priče autora Nebojše Gašića na sličnu temu:

Kuršumlija i Toplica na mapi kriznih žarišta

Kuršumlija i Toplica na mapi kriznih žarišta – drugi deo

1 KOMENTAR

  1. Promena prezimena prema imenu sela. Pametna politika, na istoriji ostaje da kaže koliko pametna. Nama niko nije kriv što se više ne sećamo Skadra i ostalih teritorija Albanije koja su bila u okviru naše zemlje kako god se zvala.

Comments are closed.