Susretanja

0

Kako da ti objasnim
gde sam ja to bila i
zašto sam sada
nekako drugačija
i nekako svetlija?
Tamo daleko –
ime je te zemlje.
Nebom su nas ugostili,
drugo nisu imali.
Jednu baštu i dvorište,
jednu Crkvu i kućicu
na oblake preneli
pa smo tamo
susretanjem živeli.
Zaista živeli.
O Ljubavi, obe zapovesti,
poslušanjem ispunili,
zakrstili,
u znamen upleli.
Melemima orošeni,
Blagim mirom
( kao kamilice
miris razliveni)
svi zajedno umiveni,
očišćeni, zaceljeni.
Rekli su mi –
nije to zauvek,
to se čuva, hrani,
izgubi pa traži.
To su blagodati…
Kofere nam pregledali
Blaga nisu nalazili.
Seme smo srcem prenosili,
izniknuće šta smo posejali.

Dragica Oličkov
( iz zbirke pesama SUSRETANjA )