Moj grad

0

Кada jednom stignem,

U svoj rodni grad

taj grad neće biti isti.

Stazama detinjstva

koraci zgaženi.

Кada stignem

umorna i željna,

grad me željan dočekati neće,

bez osmeha, nepoznana.

Isti nismo.

Кad stignem u grad,

sluđena tražiću,

stope i tragove.

Zgarište i tuđinu

pronaćiću.

Nije tu,

pokraj reke ostavljen.

Grad skita,

čergari.

U našim koferima

svet obišao.

Tuđe gradove i pragove

obijao.

U pola srca, sačuvan,

Nosimo grad.

Druga polovina ostala

uz put.

Šćućurenog nosimo ga

Кada stignem u svoj grad,

nepoznatim ulicama lutaću.

Rečicu pregaziću

U dečije kosti

drveni lelujavi most

stravu mi je ulivao

Nedostaje.

Svetinje osakaćene prolazim.

I pravoslavnu krštenu kuću.

I Njagoševu broj 18.

Ne zaustavljam se

Ruševina i zgarište

moja kuća nije.

U prolazu opojni miris

ljubičastog jorgovana

došapnuo

Ovo je tvoj dom!

Pokraj škole

prolazim.

U klupi nisam.

Gde sam?

Neopravdani izostanak

Dobijam

Drugu polovinu srca,

iščupanu iz grudi

tražim.

Кada napokon željna i žedna

u grad dođem.

Isti biti neće.

A kao onda,

u meni će sve biti isto.

(Autor: Vesna Paunović Đukić)