Josip Broz – Tito: Istok ili zapad?

6

Iako je prolo 35 godina od njegove smrti, lik Josipa Broza – Tita kod naroda bivše Jugoslavije još nije izbledeo.Neki ga se rado sećaju, neki ga osporavaju. S razlogom i jedni i drugi, ostavljajući puno prostora za polemiku oko njegovog lika i dela.

Josip Broz-Tito rođen je u Kumrovcu (Hrvatska) 7.maja 1892., a preminuo 4.maja 1980. u Ljubljani (Slovenija). Bio je član KPJ od 1920, i predsednik od 1937.do 1980., vođa partizanskog pokreta u Jugoslaviji od 1941.do 1945, i doživotni predsednik SFRJ od 1953.do 1980.godine. Učestvovao je u I svetskom ratu (1914-1918.) kao pripadnik 25.domobranske divizije koja je bila u sastavu vojske austrougarske monarhije u čijem su se sastavu većinom nalazili Hrvati. Njegova divizija je poslata na srpski front.

Njegova ličnost za srpsku i jugoslovensku istoriografiju postaje značajna za vreme II svetskog rata u Jugoslaviji 1941-1945, kao i nakon rata, možemo slobodno reći i posle njegove smrti 1991. i raspada SFRJ.

Često je osporavan od istoričara nacionalne provinijencije kao ličnost koja je gučila srpski nacionalni identitet. Razloge za to možemo tražiti na raznim stranama.

No, pre svega, često se postavlja dilema kom političkom miljeu je pripadao.

Osnivač pokreta „Nesvrstanih“ je uspešno „balansirao“ između istoka i zapada, odajući utisak o neutralnosti Jugoslavije u složenim geopolitičkim okolnostima nakon II svetskog rata i polarizacije između NATO i Varšavskog pakta.

Da li je to privid?

Pođimo redom. Interes Jugoslavije i Vlade na čijem je čelu bio Cincar-Marković je bio da zemlju ne uvuku u rat sa Nemačkom, ili da ga makar odgode, te je Jugoslavija pristupila „Trojnom paktu“ Nemačke, Italije i Japana, kupivši vreme da Jugoslavija ne bude momentalno uvučena u rat.
Nakon toga dolazi do vojnog puča 27.marta 1941. i zbacivanja Vlade Cvetković-Maček.

Zašto se ovo desilo i da li je bilo spontano?

U geopolitici ništa nije slučajno i ništa nije spontano. Vojni puč od 27.marta 1941. je organizovan iz Londona jer je Britaniji pretila invazija od strane Nemačke, nakon što se uspešno odbranila od vazdušnih napada posle „bitke za Britaniju“ od jula do oktobra 1940., tako da je novo ratno žarište na Balkanu bilo potrebno kako bi se što više razvodnile nemačke trupe, koje su zajedno sa Italijanima otpočele ratne operacije u severnoj Africi, a istovremeno bi Jugoslavija bila izbačene iz „Trojnog pakta“.

Kakve to veze ima sa Titom?

Poznato je da je Jugoslavija posle ovih događaja od 27.marta 1941. bila na udaru Nemačke i kažnjena zbog „neverstva“. Dakle, prvi deo britanskog plana je uspeo. Ostao je drugi, mnogo teži deo.

Taj deo plana zasnivao se na razbuktavanju sukoba na Balkanu, a pošto je Bugarska pristupila „Trojnom paktu“, a Grčka već bila okupirana, najpogodnije tlo za borbu sa Nemcima bila je Jugoslavija. U Jugoslaviji su formirana dva pokreta otpora, ideološki potpuno suprotstavljena, četnički (Dragoljuba Mihailovića) i partizanski (Josipa Broza).

Ko je proizveo Tita?

Zvanično, Broz je pristalicama KPJ izdao naređenje da se krene u otvoreni sukob sa Nemcima nakon napada nemačke na SSSR 21.juna 1941.(operacija Barbarosa).

S druge strane Mihailovićev pokret je delovao pod zastavom Kraljevine Jugoslavije kao legitimni predstavnici jugoslovenske vojske u otadžbini.

Tokom rata u oba pokreta boravilo je po nekoliko vojnih misija iz Velike Britanije i SAD s ciljem da utvrde ko vodi istinsku borbu protiv Nemaca, jer je Jugoslavija u isto vreme bila zahvaćena i građanskim ratom izmeću ova dva pokreta.

Njihova procena se svodila na to koji im je pokret korisniji a koji treba likvidirati.

Izgleda de je kod Britanaca izbor pao na Tita, jer su bili svesni strateškog značaja Jugoslavije nakon rata, jer su na teheranskoj konferenciji decembra 1943., „karte“ između „velike trojke“ Čerčila, Ruzvelta i Staljina već bile podeljene a Jugoslavija se našla na granici interesa istoka i zapada.

Britanci su mudro procenili:

1. Dobro je podržati Tita jer je komunista. To je prihvatljivo za Staljina Koji će to smatrati malim trijumfom, računajući da će preko Kominterne kontrolisati Tita.

2. Tito će za uzvrat morati da plati Britansku podršku: Kako? Tako što se neće potpuno prikloniti Staljinu i SSSR, a njegovo udaljavanje od SSSR-a se najbolje ogleda u formiranju pokreta „Nesvrstanih“ 1961. koji kontoliše Jugoslavija i čije su članice najvećim delom postkolonijalne zemlje severne Afrike i Azije, čime se drže na distanci od mogućeg približavanja prema SSSR.

Da je Tito bio bliži zapadu nego istoku govore i sledeće činjenice:

1. Jedini je komunistički lider koji je 1948. rekao „Ne“ Staljinu. Zašto Jugoslavija tada nije prošla kao Mađarska 1956. ili Čehoslovačka 1968.?
To bi verovatno za posledicu imalo vojnu intervenciju zapada u Jugoslaviji, jer su interesne sfere po teheranskoj konferenciji bile 50:50.

2. Zašto i ostali komunistički lideri poput Georgija Dimitrova u bugarskoj, Imre Nađa u mađarskoj, Emre Hodže u albaniji nisu pošli Titovim putem?

Odgovor na ova i mnoga druga pitanja ostavićemo za neku drugu priliku.

Možda se iz priloženog može zaključiti da je Broz bio proizvod komunističke ideologije, ali da ga je na vlasti doveo i održao zapad, jer je takva Jugoslavija bila bedem između zapadne demokratije i kapitalizma i odbrana od istočnog totalitarnog komunizma.

Najbolji odgovor će dati sami čitaoci jer je cilj ovog članka bio da izazove polemiku, čitalačka slaganja i neslaganja i da iz ugla autora ovog članka rasvetli delić uloge Josipa Broza- Tita u događanjima u našoj novijoj istoriji, događanjima čije se posledice i danas odslikavaju.

(Autor: Dejan Rakić, prof. istorije)

6 KOMENTARA

  1. Tema nisu bili njegovi zlocini vec nacin na koji je dosao na vlast i ciju je podrsku imao. Njegovi zlocini mogu biti obradjeni u posebnoj temi.




    0



    0
    • Najbolji odgovor će dati sami čitaoci jer je cilj ovog članka bio da izazove polemiku, čitalačka slaganja i neslaganja i da iz ugla autora ovog članka rasvetli delić uloge Josipa Broza- Tita u događanjima u našoj novijoj istoriji, događanjima čije se posledice i danas odslikavaju.
      О томе како је дошао на власт аутор овог текста је то описао КРАТКО и ЈАСНО тако да ту нема шта да се полемише а ово што сам ја навео су последице које се и данас осећају, иначе последице су да је побијена или протерана српска елита и домаћини а да су на власт дошли „пролетери“ чија деца и данас воде ову земљу и заузимају водеће функције у свим институцијама.




      0



      0
      • Slazem se sa tvojom konstatacijom ada je cinio zlocine i posekao elitu. Tacno je da nas sada vode deca komunizma




        0



        0
    • Slazem se sa tobom. Bridak stil i dobro povezane cinjenice. Stvarno sam se zainteresovao za ovu temu. Zanimljiv ugao gledanja, narocito odnos Britanije koja je oduvek bila zainteresovana za ovaj prostor. Ovaj deo mi se najvise svidja:

      Citat: Britanci su mudro procenili:

      1. Dobro je podržati Tita jer je komunista. To je prihvatljivo za Staljina Koji će to smatrati malim trijumfom, računajući da će preko Kominterne kontrolisati Tita.

      2. Tito će za uzvrat morati da plati Britansku podršku: Kako? Tako što se neće potpuno prikloniti Staljinu i SSSR, a njegovo udaljavanje od SSSR-a se najbolje ogleda u formiranju pokreta „Nesvrstanih“ 1961. koji kontoliše Jugoslavija i čije su članice najvećim delom postkolonijalne zemlje severne Afrike i Azije, čime se drže na distanci od mogućeg približavanja prema SSSR.

      ZASISTA ZANIMLJIVO I ARGUMENTOVANO OPAZANJE.




      0



      0

Comments are closed.