Da li je crtani film štetan ili šta kad dete progovori na engleskom?

2

„Moje dete počelo je da gleda crtane filmove sa 18 meseci. Znalo je i po sat i više  vremena da provede pored telefona. U tom trenutku nam se činilo kao odlična ideja. Ja sam počela da radim i to je bio način da ne primeti moju odsutnost. To je uzimalo sve više maha i došli smo u situaciju da se on budi, ustaje i odlazi da uključi kompjuter da mu pustimo crtani. Dok traje ta opsedutost Mašom i medvedom, Traktorom Tomom i po neki Sunđer Bob, mi primećujemo da nam dete ne razvija govor, prestaje da koristi i ono malo reči koje je koristio. E tu sad nastaje panika. Dete dve godine ne govori tj. ponešto u hitnim situacijama. I onda kreću lekari jedan, drugi, treći. Kod svih prvo i osnovno pitanje: Da li vam dete gleda tv i crtane filmove? Odgovor: da.“ Ovako svoju priču počinje Marina, majka trogodišnjaka.

Javnost je nedavno iznenadio mali Leskovčanin koji je progovorio na engleskom jeziku. Iako praksa u Prokuplju nije potvrdila takav primer, roditelji, vaspitači, logopedi i psiholozi se slažu oko jednog: deca ne bi trebalo da gledaju crtane filmove pre treće godine, naročito ne na engleskom jeziku. Praksa ipak potvrđuje da je upravo „gledanje crtaća“ omiljena aktivnost najmlađih Prokupčana.

– U današnje, da kažemo moderno i brzo vreme, gde nažalost nemamo mnogo vremena za svoju decu, crtani filmovi su u pojedinim slučajevima način da ih smirimo. Ja  kao roditelj maloletnog deteta od tri godine smatram da su ovi današnji crtani  štetni za decu, iz razloga što su dugi i previše dugo drže decu hipnotisanim za tv, tablet, telefon i dr. Da se razumemo, sve što je u razumnoj meri nije štetno, ali i mi roditelji, skoro pa svi, non stop mobilne držimo po rukama i tako dajemo primer deci koja su upijači neverovatni – kaže Marina.

Marina je samo jedna od mnogobrojnih roditelja koji su se susreli sa ovim problemom. Pitali smo psihologe, vaspitačice i logopede: Da li je crtani film štetan? Svi su saglasni da uz adekvatnu kontrolu crtani filmovi mogu biti čak i korisni.

Psiholog Marija Stošić kaže da crtani film utiče na socijalni, emotivni i saznajni razvoj deteta i da zato sa velikom pažnjom roditelj mora izabrati crtani za svoje dete. Treba obratiti pažnju na više faktora kao što su rečnik, ponašanje, odevanje likova, ali je najbitnija poruka koju taj crtani film pruža. Preporuka je da roditelji prvo sami, ili sa detetom zajedno pogledaju crtać, kako bi procenili o kakvom je sadržaju reč, jer se jako često dešava da crtani nije primeren niti uzrastu niti mentalnom stanju deteta. Ona kaže da detetu treba ponuditi  kvalitetne crtane priče koje zabavljaju i edukuju, kao i da posle tog odgledanog crtaća dete treba da se oseti opušteno, srećno, zadovoljno i relaksirano, a ne preplašeno i napeto, sa potrebom da taj bes iskaljuje i bude agresivno.

– Savremeni crtani filmovi prepuni su nasilja, razmaženih junaka, magije i naučne fantastike zbog čega negativno utiču na izgradnju ličnosti dece i njihov intelektualni razvoj. Oni takvo ponašanje mogu da usvoje kao normalno. Gledanje crtaća koji prikazuje nasilje dovodi od oguglavanja na nasilje i takvo ponašanje u realnom životu deci nije iznenađenje, već normalna pojava. Ranije su likovi sporije govorili i sporije se kretali, vrline su im bile visoke moralne vrednosti i poštenje. Danas je to drastično drugačije. Moderni crtaći su izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i isprazni. Puni su stereopnih ponavljanja glasova, krika i pokreta, jakih svetlosnih i zvučnih  efekata, a sve to skupa šteti detetovom psihičkom zdravlju. Deca mlađa od tri godine sadržaje na televiziji doživljavaju kao zbunjujući skup boja, zvukova i slika. Tek nakon pete godine mogu jasno da razdvoje stvarnost od sadržaja na TV-u – kaže psiholog Marija Stošić.

Međutim, ona izdvaja i one crtane filmove koji deluju pozitivno na decu. Neki su predviđeni da podstiču proširenje dečjeg rečnika, u pojedinim se deca uče rečima nekog stranog jezika ili da uče brojeve, da razlikuju boje, da se upoznaju sa različitim voćem, povrćem i slično.

Sličnog mišljenja je i logoped Ana Paunović. U svojoj praksi se najčešće susretala sa odlaganim razvojem govora kod dece, i to upravo zbog preteranog gledanja televizije i/ili crtanih filmova.

– Kod dece do treće godine života, većina govornih odlaganja uzrokovano je usled preteranog gledanja televizije, jer gledanje televizije nije interaktivna aktivnost, šta više ona oduzima detetu vreme za interakciju sa okolinom. Treba ograničiti vreme ispred televizora tako da su deca što više u prirodi, u igrama loptom i lastišem. Postoji i niz pozitivnih uticaja na dete, uz uslov da se gleda dečiji program edukativnog karaktera, gde dete širi svoje horizonte, upoznaje ljudske vrednosti i raznolikosti, podstiče razvoj intelektualnih sposobnosti poput slušanja, razumevanja i pamćenja – kaže logoped Ana Paunović.

Zavirili smo i u prokupačke vrtiće, a šta o gledanju crtanih filmova misle vaspitačice i roditelji čitajte sutra na Top novosti.

2 KOMENTARA

  1. Vaspitaci su ponekad i krivci jer u prebukiranim grupama koji krse sve zakonske normative po ceo da pustaju tv i crtane filmove kako bi smirili toliki broj dece

    • Poštovana Lana,

      Hvala Vam što ste se javili sa svojim mišljenjem. O tome kakav stav o crtanim filmovima imaju vaspitači u prokupačkim vrtićima možete pročitati sutra na našem portalu.

Comments are closed.