Da li je crtani film štetan ili šta kad dete progovori na engleskom?

1

„Gledanje crtaća“ kao omiljena aktivnost najmlađih Prokupčana nekad i nije tako bezazlena zanimacija kao što se čini. U prokupačkim vrtićima se sve češće umesto boje „žuta“ čuje „yellow“ ili umesto „crvene“ – „red“. O uticaju crtanih filmova na razvoj dece već smo razgovarali sa psihologom i logopedom. Danas imate priliku da pročitate kakav stav o ovom problemu imaju roditelji i vaspitači u Prokuplju.

„Moj sin je rano počeo da gleda crtaće, verovatno pre prve godine. Zapravo, prvo je slušao pesmice, a kasnije je gledao crtaće. Jedna od prednosti je ta što je naučio dosta engleskih reči, i ne naravno tako da govori engleski umesto srpskog, ali je povezao dosta toga. Kada sam to primetila, malo sam ga i sama podsticala, ispitivala boje, oblike na engleskom. Trudila sam se uvek da gleda crtane filmove primerene njegovom uzrastu, voleo je „Gusenicu Tinu“, na primer. Istina je da je lakše ponekad gurnuti detetu telefon u ruke, ali mora da postoji granica, a ne da to bude celodnevna zabava na telefonu. Sećam se da je imao faze kada nisi mogao da ga odvojiš od kompjutera. Na sreću, to nije dugo trajalo. Prošli smo zapravo kroz različite faze, od one da se brinem koliko vremena gleda crtaće, do one kada se brinem što uopšte ne gleda“, ovakvo iskustvo ima Nataša, majka petogodišnjaka.

Ona je jedna od majki koje su sa detetom prošle faze gledanja crtanih filmova na svim uređajima, od kompjutera, tableta, telefona, pa i televizije, ali i jedan od onih roditelja koji su strogo kontrolisali izbor crtanih filmova.

Ana, majka četvorogodišnjeg dečaka, kaže kako su zajedno prešli put od pesmica na Jutjubu do crtanih filmova na televiziji.

– On ima smetnje u izgovoru određenih slova, ali isto tako znam decu sa istim problemom, a stvarno nisu zainteresovani za crtaće ili im ih roditelji ne puštaju. Sada gleda crtane filmove na tv-u: Traktor Tom, Umi Zumi, Dora istražuje…i BLAZZE. Ranije je gledao na kompu i telefonu mašine, zanimljiv crtani koji pokazuje sklapanje, rasklapanje mašina i kako one zapravo rade. Mislim da je bio ruski crtani film. U proseku, on gleda crtaće sat do dva dnevno, ali mislim da nije još u fazi da je to zabrinjavajuće. Ja kao roditelj mogu da utičem na izbor crtaća, a nisam primetila neku negativnu promenu u njegovom ponašanju. Ali da, ukoliko ih mi kao roditelji ne bismo ograničavali, da li u izboru ili vremenu provedenom ispred ekrana, svašta bi bilo – kaže Ana.

Upravo na kontroli sadržaja i vremena provedenog u gledanju crtanih filmova insistiraju i vaspitačice iz prokupačke Predškolske ustanove „Neven“. Vaspitačica Jelena Stanković kaže da izbor crtanog filma zavisi od uzrasta dece, pre svega, ali i da veliku ulogu u tome hoće li crtani film imati štetan ili podsticajan uticaj na dete imaju roditelji.

– Crtani film može i te kako da utiče pozitivno na psihofizički razvoj deteta, potrebno je samo pravilno ga „konzumirati“. Ukoliko se izabere odgovarajući, edukativni sadržaj, pa roditelj sa detetom komentariše, crtani film može da podstakne dete da govori pravilno, da nauči nove reči i slično. Postoje crtani filmovi koji promovišu sport, pa deca, koja su generalno sklona oponašanju, onda počnu i sama da rade vežbice ili da jednostavno imitiraju junake koje gledaju – kaže vaspitačica Jelena.

Ona se u praksi susretala sa hiperaktivnom decom koju mogu da smire samo crtani filmovi, sa decom koja koriste engleske reči umesto reči na maternjem jeziku, ali i sa decom koju crtani filmovi uopšte ne zanimaju.

– Koleginice i ja lično uvek prednost dajemo igri i trudimo se da u vreme slobodnih aktivnosti ograničimo gledanje crtanih filmova. Deca jednostavno ne smeju da provedu dan prikovana za ekran i stolicu. Suština je da i gledanje crtanog filma bude na neki način interaktivna aktivnost. Ono što gledaju mora da se prokomentariše. Za to su posebno zahvalne ekranizovane bajke, jer svaka od njih nosi poruku i uči decu visokim moralnim vrednostima. Sve to, naravno, u odgovarajućem uzrastu. Ono što deca najviše vole, a i mi kao njihovi vaspitači, to je razvijanje mašte i kreativnog mišljenja. Praksa je potvrdila da se to najbolje postiže audio bajkama, kada deca nemaju ponuđenu sliku već sama zamišljaju i osmišljavaju u svojim glavicama slike na osnovu onoga što čuju. To im pustimo pred spavanje i verujte, oni lepo spavaju i još bitnije, sanjaju. Tako rastu srećna deca – kaže ova vaspitačica.

Vaspitačica Jasmina Mladenović takođe svrstava Diznijeve crtane filmove u najbolje, ali ti crtani filmovi zbog dužine nisu adekvatni za mlađi uzrast. Nikako ne podržava crtane filmove u kojima je zastupljeno nasilje, u kojima se komunikacija isključivo svodi na krike, gde postoje čudna vanzemaljska bića sa dve glave, tri oka i slično, jer definitivno ne mogu da doprinesu ni razvoju govora ni opštem intelektualnom razvoju.

– Crtani filmovi koji imaju određenu radnju, tok, koji šalju moralnu poruku sigurno da pozitivno utiču na razvoj.  Kada već steknu zadovoljavajući fond reči na srpskom jeziku, uvek predlažem crtani film „Dora istražuje“, koji je edukativni, uči se engleski, španski jezik, a postoji i interakcija: Dora kaže reč na engleskom pa ostavi prostor da se ponovi. To je slično onim diskovima za samostalno učenje stranog jezika za odrasle, a prilagođeno je deci od neke 4. godine života. Onaj najmlađi uzrast više pokazuje interesovanje za muziku, kratke spotove ili kratke crtane filmove – kaže vaspitačica Jasmina.

Treba imati u vidu da pored navedenih čudnih bića i nelogičnih i nasilnih sadržaja koji utiču na psihički razvoj deteta, svakodnevno dugo gledanje crtanih filmova dovodi i do problema u fizičkom razvoju. Ukoliko dete u toku dana provede duže od par sati ispred ekrana, to će svakako ostaviti posledice na vid, govor, razvoj kičme i pravilno držanje.

Nažalost, pojava da četvorogodišnje dete na pitanje na srpskom jeziku odgovara na engleskom jeziku nije retkost u prokupačkim vrtićima. Zato i ne iznenađuje što su svi stručnjaci izričito protiv crtanih filmova na engleskom jeziku pre treće godine ili pre nego što dete počne samo da sklapa rečenice na maternjem jeziku.

Pažljivo gledajte crtane filmove sa svojom decom, u suprotnom ćemo ono staro roditeljsko-vaspitno pitanje: „Razumeš li ti srpski?“ zaista postavljati bukvalno.

1 KOMENTAR

  1. Ništa ne može da zameni Diznijeve bajke! Mnogo su lepe i ruske bajke, šteta što se ponovo ne prikazuju na televiziji.

Comments are closed.