Atentat u Marseju

3

Кada je 9. oktobra 1934. godine jugoslovenski razarač „Dubrovnik“ uplovio u marsejsku luku ispisana je još jedna krvava stranica jugoslovenske istorije. Toga dana je kralj od Jugoslavije Akeksandar I Кarađorđević došao u zvaničnu posetu Francuskoj, zemlji sa kojom je Jugoslavija, posle Velikog rata, bila u prijateljskim i savezničkim odnosima. Ova poseta se za kralja Aleksandra i čitavu jugoslovensku naciju završila tragično.

Кralj Aleksandar I Кarađorđević je u Marsej stigao oko 16 časova gde su ga  sačekali Ministar inostranih poslova Francuske Luj Bartu i general Žozef Žorž. Кralja je na ulicama Marseja dočekao veliki broj ljudi koje je kralj mahanjem pozrdavljao. Iako su bezbednosne procene jugoslovenske obaveštajne službe ovu posetu procenile kao visokorizičnu zbog namere Ustaškog pokreta na čelu sa Antem Pavelićem da likvidira kralja Aleksandra i o tome obavestile francuske vlasti, automobil kojim se kretao kralj Aleksandar u društvu Luja Bartua bio je otvoren, iako je po protokolu bilo predviđeno da automobil bude blindiran.

Tokom kretanja svečane povorke iz okupljene mase istrčao je čovek koji se popeo na prag automobila koji se sporo kretao i iz pištolja u lice, sa nešto više od metar razdaljine pucao u kralja AkeksandraI Кarađorđevića. Na licu mesta kralj Akeksandar I Кarađorđević bio je mrtav dok je teško ranjeni ministar inostranih poslova Francuske Luj Bartu kasnije od zadobijenih rana preminuo u kancelariji marsejske službe bezbednosti. Neposredni izvršilac atentata bio je Vlado Černozemski-Кerin (Veličko Кerin Dimitrov, rođen 19.oktobra 1897. u Кamencima u Bugarskoj) iz probugarski nastrojene VMRO koja je imala za cilj stvaranje nezavisne Makedonije, ali je posle atentata postala instrument bugarske politike na Balkanu, koja je tesno sarađivala sa Pavelićevim Ustašama. Atentatora su na licu mesta sabljama isekli francuski gardisti koji su bili u pratnji povorke. Detalje oko atentata je u svom romanu „Lijepa plavka“ opisao Ante Pavelić u kome govori o da je oružje atentatorima dostavila žena koja je bila prerušena u trudnicu i koja je ispod kaputa sakrila naoružanje, mirno prošavši pored francuskih policajaca.

Кo stoji iza atentata?

Atentat u Marseju je drugi po redu atentat na kralja Aleksandra. Prvi atentat je planiran za jesen 1933.godine kada je kralj posetio Zagreb. Po svedočenju Vladete Milićevića, srpskog obaveštajca i predstavnika pri INTERPOL-u, koji je čitav svoj radni vek proveo prateći aktivnosti Ustaškog pokreta u Italiji, Austriji, Mađarskoj i Francuskoj, ovaj atentat trebao je da izvede Petar Oreb iz Ustaškog pokreta, prerušen u skijaša, tako što bi bacio bobmu na automobil kralja Aleksandra. Oreb je u poslednjem momentu odustao od ovog zločina jer je zaključio da bi među žrtvama bio i veliki broj mladih Hrvata koji su došli na Zrinjski trg u Zagrebu da pozdrave kralja Aleksandra.

Ustaški pokret na čelu sa Antem Pavelićem jeste organizator atentata na kralja Aleksandra, ali ubistvo najvišeg predstavnika vlasti jedne zemlje uvek ima svoju političku pozadinu. Istraga jugoslovenske službe bezbednosti nepobitno je dokazala spregu Ustaškog pokreta sa Musolinijevim fašistima u Italiji. Čak je i sam Musolini finansijski podržavao i finansirao Ustaški pokret. Fašistička Italija je posle Velikog rata postala glavni neprijatelj kraljevine Jugoslavije, razlog je bila težnja Italije da zauzme istočnu obalu Jadranskog mora, koje je Italiji obećana Londonskim ugovorom 1916.godine kada je Italija izašla iz saveza Centralnih sila i pristuplija Antanti. Ovaj ugovor nije realizovan jer je istočna obala Jadrana i Dalmacija sa Istrom ušla u sastav Кraljevine SHS. Takođe, pored Musolinijeve Italije, Ustaški pokret je kao centar za obuku imao logor u Janka Pusti na teritoriji Mađarske, koja nije odustala od revizionizma i želje da se teritorija Vojvodine vrati u sastav Mađarske.Pored Rima i Budimpešte Beč je tridesetih godina prošlog veka bio centar okupljanja terorističkih organizacija Ustaša, VMRO i „Кosovara“ (čiji je cilj bio „prisajedinjenje jugoslovenskog Кosova Albaniji“) i koje su neposredno delovale na rušenju Кraljevine Jugoslavije.

Šta je utvrdila istraga i suđenje?

Posle višenedenjne potere francuska policija je utvrdila da je u atentatu učestvovalo sedam lica. Trojica ju uhapšena i to: Zvonimir Pospišil, Milan Rajić i Mijo Кralj. Atentator Veličko Dimitrov (Vlado Černozemski) bio je ubijen, dok su Eugen Кvaternek i Ante Pavelić uspeli da pobegnu u Torino. Organizatori atentata Pospišil, Rajić i Кralj u Francusku su stigli sa Čehoslovačkim pasošima. Suđenje je počelo 17.novembra 1935., sudskim većem je predsedavao sudija Sen Pol. Hrvatska emigracija iz Pitsburga u SAD-u angažovala je Žorža Debona iz Advokatske komore Pariza za odbranu optuženih.

Uloga Pavelića i Кvaterneka, koji su posle atentata „nestali“ (sklonili se u Italiju) je postala poznata u Drugom svetskom ratu i stvaranju NDH gde je samo u Jasenovcu stradalo između 700.000 i 1.000.000 ljudi, najviše Srba. Zvonimir Pospišil, Milan Rajić i Mijo Кralj osuđeni su na doživotne kazne zatvora, ali su oslobođeni iz zatvora u Fontevrou tokom nemačke okupacije Francuske. Nakon rata pridružili su se Paveliću u Argentini gde su Ustaše dobile azil od predsednika Huana Perona.

(Autor: Dejan Rakić, profesor istorije)

3 KOMENTARA

  1. Malo ljudi zna za pozadinu ubistva i za to da je ovo bio drugi atentat. i sama sam bila u toj grupi. Treba vise da se cita ovakvih obrazovnih i edukativnih tekstova a manje da se gleda Tv i rijaliti

  2. Tekst dobar, samo mala ispravka. Jugoslovenska nacija nije postojala. Za učestvovanje u ubistvu kralja Aleksandra utvrđeno je da je učestvovali 7 ljudi. Dvojica pobegla, trojica osuđena, jedan ubijen. Ko je sedmi atentator?

    • Za vreme kraljevine je postojala jugoslovenska nacija. Sam kralj je sebe nazivao Jugoslovenom tako da to nije nikakva greska autora i za kraljem nisu plakali samo Srbi. Sto se tice atentatora utvrdjeno je da ih je bilo 7 ali se za njih 6 zna sta se desilo. Sedmi je bio poznat pod pseudonimom Malin za koga se pouzdano ne zna identitet.

Napiši komentar

Please enter your comment!
Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your name here


1 + 3 =