Vratio se iz Francuske da živi u Kuršumliji

17

Nije čudno kada se u poznim godinama, kao penzioneri naši ljudi vraćaju iz inostranstva i preostali deo života provedu u mestima odakle su potekli, ali kada se mlad čovek koji je rođen i odrastao u Grenoblu, u Francuskoj kao što je to slučaj sa Cuzinom Etijenom (20) koji je odlučio da život započne u rodnom selu svojih predaka, onda to predstavlja pravo malo čudo.

– Rođen sam i odrastao u Grenoblu u Francuskoj, ali sam svako leto još kao mali dolazio u Žegrovu, rodno selo moje majke. Taj deo života, ti letnji raspusti ostali su mi u sećanju kao najlepši pa mi nije bilo teško da odlučim da se vratim u Srbiju i Žegrovu i ovde se stalno nastanim i započnem život, objašnjava nam on i ističe da iako nosi francusko ime i prezime, ponosan je na majčino Banićević pa često kaže da se u stvari tako i preziva.

Etijen je u Grenoblu, na jugoistoku Francuske završio i srednju školu i dve prethodne godine je radio u jednoj fabrici za proizvodnju elektronike.

– Vidite, ovde misle da je u Francuskoj dobar standard i lep život, a u stvari, tamo je skup život! Kako? Pa jednostavno, od zarada, a to pod uslovom da nađete bilo koji posao, a koje su relativno niske, vi najmanje polovinu potrošite na račune, stan i druge dažbine, a od preostale polovine jedva se krpite od prvog do prvog. Ovde jeste niži standard, ali je zato život neuporedivo lepši, priča Etijen svoja iskustva života u Francuskoj.

Kaže za sebe da se oduvek osećao kao Srbin bez obzira što nosi francusko ime i prezime iako srpski jezik još uvek ne govori najbolje. Planira da se intenzivo bavi poljoprivredom jer je još kao mali naučio da radi većinu seskih poslova, pa sada na oko 20 hektara koliko ima zemlje njegov deda, planira da zasadi malinu, kupinu, aroniju…

Ponosan deda

Dok razgovaramo sa Etijenom, naš razgovor pažljivo sluša njegov deda, Stevan Banićević (74) koji je radni vek proveo u Francuskoj i već dugi niz godina živi u rodnom selu. Samo povremeno interveniše kada njegov unuk ne može da se snađe sa malo komplikovanijim rečenicama.

– Ponosan sam na unuka koji je odlučio da se vrati u rodno selo i ovde započne život. Verujem da ću dočekati da ga oženim i da dobijem unuke, kaže Stevan dok mu lice sija od zadovoljstva dok sluša unuka koji obrazlaže svoje motive da se vrati u Srbiju.

Najnovije vesti iz Kuršumlije pročitajte OVDE

 

17 KOMENTARA

  1. srecno!ja sam se pre 6 godine preselila iz nemacke i ne kajem se. pusti nek pricaju,bitno je da ti budes zadovoljan i srecan.pocetak je uvek najtezi…jos jednom SRECNO!!!




    5



    2
    • Neznaju oni sta znaci Domovina i rodni kraj , nikad nije dosta samo kukaju nemaju a kad ih zoves da nesto rade za pare beze ko popareni,volela bih da ih vidim u inostranstvu kad ih Svabe ili Francuzi pojure 8 sati rada pola sata pauza i kad dodje kraj mesec das vise od pola za dazbine a resto za hranu i td. Pa bi kukali da se vrate odakle su dosli mnogi su isprobali Pa se nikad nisu vratili .




      4



      2

Comments are closed.