Sava Poljanski sa probuđenim duhovima žitnih polja niže medalje

0

Sava Nikolić Poljanski (70), iz aleksandrovačkog sela Raklja, već 42 godine izrađuje slike tehnikom i materijalom sa župskih polja.

Mnogi ne znaju da je ovaj veliki župski umetnik rođen u polju, među žitom, umesto u pelene, povijen je u rukovet slame i tako sa njive odnet kući.

Ovaj neobični umetnik više od četiri decenije izrađuje dela od slame autentičnom tehnikom za koju u Novom Sadu niže nagrade. On je pre dve godine na Međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva „Tesla fest“ odlikovan zlatnom medaljom sa likom slavnog naučnika , a sada je ovaj župski umetnik dobio dve nagrade – srebrnu medalju „Mihajlo Pupin “ i „Beli anđeo“ za izuztno stvaralaštvo.

Poljanski se nedavno, izložbom slika mikro prizmatičnog mozaika pod nazivom „Probuđeni duhovi žitnih polja“predstavio Beogradu. Postavka slika rađena tehnikom od slame privukla je pažnju brojne publike u holu beogradskog Doma sindikata .

– Do sada sam imao 56 samostalnih izložbi koje su, na neki način, primljene sa velikjom oduševljenjošću i to mi je dalo povod da i dalje istražujem, kaže Poljanski.

On je pozvan da početkom septembra izlaže u Mariboru, a jedna izložba će biti uskoro, oko 20 juna biti u Lazarevcu.

slama-slike

Kompletan rad ovog župskog umetnika za protekle 42 godine biće prezentovan u septembru na okviru manifestacije Dani evropske baštine „Stari i tradicionalni zanati – očuvanje i održnje“ u Beogradu.

Mnogi se pitaju kako to Sava izrađuje slike od slame, ne znajući da mnogi u aleksandrovačkom kraju čuvaju slamu, ali samo Savu Nikolića Poljanskog koji pravi umetnost od nje. Doduše, prvo slamu čisti, a potom je suši godinu dana. Proces bojenja dodatno je zahtevan, jer se u anilinskim bojama slama iskuvava najmanje dva puta i to na vrlo visokim temperaturama. Tako se boje akumuliraju, a potom se suše isključivo na suncu. Slama postaje praktično fotosintetički materijal, koji ima i dve – tri dimenzije, jer se u jednom štapiću od osnovne preslikava čitav spektar nijansi. Otuda svaka slika ima posebnu dubinu i kada se posmatra ostavlja utisak da je živa.