Božićna priča: Medena škola za velike poduhvate

0

Pomoravsko selo Medveđa , pokraj Trstenika, jedno je od najvećih u Srbiji. Izuzetno lep, bogat i nadaleko poznat kraj po proizvodnji i izvozu kalemova i povrtarskih kultura, ali je neobjašnjivo to što u tom mestu još ima preko 200 mladića koji su prevalili tridesetu , a ne žene se, a isto toliko i devojaka koje se ne udaju. Pre desetak godina Medveđa je imala oko 400 neženja i toliko neudatih devojaka. Danas u 800 domaćinstava živi oko 2000 stanovnika, sa prosečnom starošću od 45 godina.

Uvidevši situaciju po kojoj je trstenička opština pre dvadesetak godina imala 52.000 stanovnika, a sada je taj broj drastično manji, da sela odumiru, diplomirani politikolog Radomir Bradić je 1991. godine, u vreme najveće krize, u svojoj rodnoj Medveđi, bez ikakve pomoći krenuo, kako kaže, od nule u nesvakidašnju misiju da vrati duh mladima na selu. Osnovao je Pčelarsku komaniju ,,Roj,, i u njoj , posle obuke pčelarskom zanatu, uposlio 50 mladih ljudi. Od tih 50 zaposlenih mladića i devojakja u firmi je sklopljeno 12 brakova koji su već izrodili dvadesetoro dece. Da li zbog meda ili zbog misije jednog čoveka, koji ih je podučio načinu života, svi ovi mladi ljudi, uglavnom su iz Medveđe, ali i iz okolnih sela, a ima i onih koji dolaze iz Trstenika , Jagodine i drugih gradova, tvrde da im je život u selu takav kakvom bi im pozavideli njihovi vršnjaci iz mnogih velikih gradova u Srbiji, koji nemaju posla, a ovde se traže radnici.

– Počeli smo od nule. Nigde nismo u politici, mi samo prerađujemo prirodu. Zaposlili smo 50 mladih ljudi, a moglo bi ovde da se zaposli još toliko. Ovde je sklopljeno 12 brakova, koji su već izrodili dvadesetoro dece, započinje priču Radomir Bradić, direktor Pčelarske kompanije ,, Roj,,.

Pitamo ga za plate zaposlenih, a on u šali ili zbilji kaže ,, fabrika je seljačka, a plate su gospodske,,.

– Mi vraćamo na selu duh mladih. Ovde oni uče , rade i sklapaju brakove. Mogli bi da zaposlimo mnogo više. Svi ovi mladi ljudi učili su neke druge škole, jer Pčelarske škole nema u Srbiji. Svi su oni preko leta , uglavnom posle trećeg razreda srednje škole , dolazili ovde da uče pčelarski zanat. Niko nije znao ništa o ovom poslu, a danas su to, vidite, vrsni stručnjaci u stolarskom, limarskom i krojačkom pogonu. Zato, sve što proizvedemo, mi to i izvezemo. Ništa ne uvozimo,a imamo firme u Vojvodini, na Kosovu i u Rumuniji. Godišnji izvoz kreće nam se oko pola miliona evra, priča Radomir Bradić.

bozicna-prica-2
Pčelarska Kompanija “Roj” – letnja škola
U sva tri pogona zuje mašine, a poslove u stolarskom i limarskom pogonu obavljaju i mladići i devojke zajedno. Nema tu težeg i lakšeg posla. Tu je i veliki pčelinjak sa 500 pčelinjih zajednica , koji proizvodi med, rojeve i matičnjake. O Pčelinjaku uglavnom brine Vladimir Gašić (29) veterinarski tehničar po struci. Kaže da je ovde upošljena i njegova supruga Jelena, ali je trenutno na porodiljskom bolovanju.

– Ja sam iz Trstenika , a supruga Jelena je iz Jagodine. ona iz Jagodine . Ovde smo u Medveđi našli naše mesto, priča Vladimir Gašić.

Ovi mladi ljudi, reklo bi se , ne znaju za odmor. Rade punom parom, a pauza im je za ručak.

Krug kompanije ,, Roj,, prepun je sirovinom oblove drvene i razne druge građe, potrebne za izradu proizvoda. Iz ovog udruženja male privrede u svet po najvećim evropskim standardima idu pčelinje košnice i delovi, vrcaljke, zaštitna oprema, pribor i alat, hrana za pčele, dimilice, hranilice, pojilice, sakupljači polena i perge, slavine, kade sa filterima, cedila , kante za prihvat i čuvanje meda , pumpe, mašine i razni drigi pribor i alat za pčelare i medare, te vosak i oprema za proizvodju matica i matičnog mleča…

-Ovde mogu da rade oni koji nama odgovaraju i svi radnici koji žele da rade u našoj firmi. Većinom su iz Medveđe i okruženja, a najviše je onih koji su izmedju 20 i 30 godina, priča Miroslav Janković, upravniik Stolarskog pogona.

Marija Lazarević je upravnica Krojačkog pogona. Sa njom sedmoro mladih ljudi kroji i šije kapuljače, bluze, kape, šešire, rukavice, sve što treba pčelarima.

– Mirjana Đokić je završila srednju školu za bravara , a ovde je obučena za vrsnog krojača, priča Mirjana Lazarević.

bozicna-prica-3
Trenutak predaha u porodičnoj firmi
Jovana Milojević je dipolomirani menadžer ekonomije. Imala je, kaže, šansu da ide kod sestre u Austriju i tamo dobije posao, ali joj je, priča ona, ova firma u rodnoj Medvedji bila privlačnija.

– Ne verujem da bi mi neko u ovo vreme pružio veće mogućnosti od ovih koje sam našla ovde, kaže Jovana. Njen suprug Aleksandar Jevrić je napustio rodno Bučje i došao u Medveđu i zaposlio se u ovoj firmi.

Nataša Mladenović je obučena za rad u računovodstvo firme, a suprug Saša Mladenović je upravnik Limarskog pogona.

Sanja Nikolić (23) ima diplomu za frizera, a ovde je obučena za stolarski zanat i radi kao mašinostrugar.

-Nas je petoro u kući. Niko ne radi. Ovde su me obučili za ovaj posao. Sve se može kad se hoće i nije mi ništa teško. Ne bih sada ništa drugo poželela da radim, mada ovaj stolarski posao volim podjednako kao i frizerski koji mogu da obavljam posle radnog vremena, priča Sanja.

Ivica Dodić (28) ima završenu srednju tehničku školu , automehaničarski smer, a sada radi na presi koja lepi table.

– Nisam oženjen. Živim sa majkom i ocem. Ovde sam obučio ovaj posao. Drugih prihoda nemamo. Ne bih otišao odavde nigde, ovde je blizu i dobri su uslovi- priča Ivica.

Iz Medvedje je i Slavica Seizović (28), nije udata, a kaže da u selu Medveđa ima toliko neudatih devojaka koliko i neženja. Ona je ovde zadužena za fabričku kuhinju, ali po potrebi, kaže, stigne na svako drugo radno mesto.

Ova priča, verovatno, ne bi imala kraja, jer ovi mladi ljudi govore i rade iz srca, pa su im i rezultati vidljivi, a primanja, kako rekoše, redovna i ,,prosečno srednje gospodska,,. Ali je i njima i nama ostalo otvoreno pitanje kako to da u gradovima za mlade ljude ima dosta posla , a nema radnika, a ovde, na selu, mladi uče zanat i upošljavaju se u firmi koja ih je naučila da rade, jer za ovaj pčelarski posao u Srbiji nema školovanih radnika, a kako reče idejni tvorac ove misije Radomir Bradić, ovde ima posla za još najmanje 50 radnika.

( Autor: Radojica Barjaktarević)

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here