Zahvalnost

0

Budiš se.

Gledaš dan kroz tri otvorena prozora.

Sunčano je.

Ljudi mirišu na govna i cveće.

Otvaraš ormar,

Ima svega, sem volje da se obučeš.

Radije bi išao go.

Ili barem nem.

Zanosiš se da ti je teško.

Misliš da ne može Gore.

I onda vidiš znoj budne noći. Podočnjake, crne, jako crne.

Ustaješ da mu ustupiš mesto.

A on ti kaže

Sa osmehom

Da može da stoji.

 

Autorka: Anastasija Cvijanović

Književna omladina Prokuplja