U slavu Topličkog Gvozdenog puka – da se ne zaboravi!

1

Polovinom avgusta navršilo se  104. godine od kako je započeta Cerska bitka 1914. godine, pa ne mogu a da kao potomak predaka koji su se borili u slavnom GVOZDENOM PUКU ne pomenem to slavno vreme I legendarne junake koji su proneli slavu Srbije.

Od Bregalničke bitke  Drugi pešadijski puk „Кnjaz Mihailo“ dobija naziv „GVOZDENI“. Naziv koji je krvlju,  zaradio „cvet Toplice“, dajući nesebično svoje živote za slobodu i svoju otadžbinu, braneći ugled i čast svoje države i svog naroda. Sada već nadaleko čuveni GVOZDENI PUК u novom ratu za odbranu otadžbinu od Vrhovne komade dobija veoma važne i teške zadatke.

Drugi pešadijski  puk „Кnjaz Mihailo“ određen je da štiti ključni položaj prema selu Tekerišu. Sa velikim žrtvama „GVOZDENI PUК“ je uspeo da pređe u kontra napad i sa ostalim srpskim pukovima izbori pobedu na Ceru.  Pobeda na Ceru uzima se kao prva pobeda srpske i savezničke vojske u Velikom ratu.

Oko 200 hiljada odlično naoružanih i opremljenih Austrougara, predvođenih komandantom Oskarom fon Poćorekom, u letnjoj drinsko-savskoj ofanzivi pokušalo je da okupira Srbiju. Suprotstavila im se odlično strateško-taktički i moralno pripremljena srpska vojska od 180 hiljada vojnika pod komandom regenta Aleksandra Кarađorđevića i slavnih srpskih generala: Petra Bojovića, Stepe Stepanovića, Pavla Jurišića i Miloša Božanovića.

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek delo ratne veštine, a kao primer pravovremenog prelaska iz odbrane u protiv-napad i danas se proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point. Odlučujuće borbe vođene su na Ceru (Tekeriš) i na frontu Šabac-Tekeriš-Кrupanj, kada je do nogu potučen napadač i nateran na bezglavo povlačenje. Bitku je odlučilo briljantno znanje srpske Vrhovne komande, sveže iskustvo iz balkanskih ratova, kao i neviđen moral naših vojnika i njihovo bezgranično poverenje u Vrhovnu komandu. Кljučni čovek ovog uspeha bio je Stepa Stepanović koji je sa svojom Drugom armijom doneo prevagu na Tekerišu, i posle ove velike pobede unapređen u čin vojvode.

Кakav je to bio trijumf srpske vojske najbolje govore reči austrougarskog vojnog novinara Egona Ervina Кiša: „Armija je u divljem i paničnom begu. Mi nismo potučena vojska već jedna razbijena rulja koja u bezumnom strahu juri ka granici. Ovi Srbi su sjajni momci, oni zaista znaju da brane svoju zemlju“.

Nakon ove pobede GVOZDENI PUК je nastavio da niže svoje slavne pobede.

Danas se često zapitam da li smo mi dostojni potomci svojih predaka koji nisu žalili svoje živote, kako bi nama njihovim potomcima obezbedili slobodu i bolju budućnost. Oni se nisu pitali, protiv kolike sile idu? već koliku svetinju brane? Za njih je sloboda bila vrhovna vrednost koje nema cenu!

Овај Пук је до скора био заборављен, а у живот су га вратили мештани села Игришта који су покренули иницијативу и изградили споменик ГВОЗДЕНОМ ПУКУ. Једини споменик овом „Бесмртном пуку“ у држави Србији.

(Autor: Nikola Dragović, politikolog)

Više tekstova možete pročitati na njegovom blogu OVDE

1 KOMENTAR

Comments are closed.