Martin jede burek. Masnim prstićima dodiruje očeve ruke.

– Tata, jedi i ti.

– Hoću. Jedi ti prvo.

Koliko mali treba da budeš da misliš da je osmina bureka dovoljna za tebe i tatu?

 

Martin je, očigledno, dovoljno mali. Ima tako, 3-4 godinice. Mršavko je. Jakna se klati na njemu kao na vešalici u ormaru. Ima rumene obraze i plavu kosu. Liči na tatu. I tata je vešalica za jaknu. Zajedno gledaju u vitrinu sa pecivima.

– Čekaj da vidim šta ćemo.

– JaćuburEk!

Martin je otpevao.

– BurEk! Da, burEk!

BurEk! Četiri godine kako sam se vratila u Prokuplje, a tek danas čujem tu reč. Takvu. Sa akcentom na zadnjem slogu. Tamo gde ne treba. Tamo gde najslađe zvuči kad ga kažu gladna usta. Martinova.

– BurEk? Dobro. Kol’ko košta?

– 40 dinara.

– Dobro, može. Dve osmine.

Martin se smeška dok teta u belom pakuje burek za njega i tatu.

– To je 80 dinara. Osmina je 40.

Eto. U te dve pekarkine rečenice sreću se dve zapakovane osmine bureka u kesi i tatina pružena ruka. Sa 50 dinara. I upitni pogled. I neizgovoreno pitanje.

Martin posmatra odozdo.

– Aha. (Osmeh). Onda ništa. (Pruža bliže pedeseticu. Osmeh). Samo jednu osminu.

– Jednu?

Jedna osmina ostaje u kesi.

– Tata, a burek?

– Evo, Martine, vidiš? (Osmeh Roberta Beninija). Hoćeš tu da ručaš?

A onda, između dva zalogaja.

– Tata, jedi i ti.

– Hoću. Jedi ti prvo.

 

U kojoj to zemlji tate nemaju 80 dinara za dve osmine bureka?

 Žena ispred mene kupuje hleb i neka slatka peciva.

– Ova krofna s kremom je za Martina. Je l’ možete da mu date tacnu? (Osmeh). A ti, Martine, je l’ voliš slatko?

Martin klima čupavom glavicom.

Razmišljam. Šta je slađe: burEk ili krofna? Da l’ će i tata nešto da proba? I koji zalogaj je više gorak: burek, krofna ili kusur od 10 dinara u džepu?

 

– Nemoj da plačeš… Zašto plačeš?

– Ali, on, on… on nije imao para, razumeš? Imao je samo tih 50 dinara u džepu.

– Nemoj da plačeš, molim te.

– Trebalo je da mu kupim još jedan burek! I još jednu krofnu i…

– Njemu je bila slatka i ta jedna osmina što će da podeli s tatom. Da si kupila, uvredila bi tatu.

– Možda, ali ne bi bio gladan.

Ovako sam istrčala iz pekare kad sam čula:

 

– Kako se kaže?

– Hvaaaala.

1 KOMENTAR

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here