Topla prokupačka priča: Sećanja i osećanja

4
Foto: Jovan Šekarić, privatna arhiva

Prepoznatljiv po svom pripovedačkom daru, Prokupčanin Jovan Šekarić ovekovečio je u svojim pričama Toplicu i Prokuplje. Predstavljamo vam još jednu takvu, toplu priču iz njegovog pera. Objavljujemo je u originalu.

„MISLIMA SE VRAĆAM U MOJE PROKUPLJE, U ŠEĆER MALU, KNEZ MIHAJLOVU 5, MOJU KUĆU, MOJ PODRUM. U MOM PODRUMU JE POČELO TO MOJE PRVO ISKUSTVO SA TEHNIKOM I ALATOM DA SE NAPRAVI TA MOJA MAŠINA KOJA MI JE UVEK BILA U GLAVI.

IGRAČKE IZ KOJIH SAM SE SNABDEVAO DELOVIMA, BRZO SAM IZGUSTIRAO I VADIO ELEKTRO-MOTORE IZ VOZOVA I AUTA, SKUPLJAO SIJALIČICE, KABLOVE, PREKIDAČE. LEMIO, BUŠIO, LEPIO, PRAVIO I RUŠIO, SKLAPAO SVOJU MAŠINU SVOJU NAPRAVU . OKRETAO JE PO HILJADU PUTA U GLAVI, PISAO I BRISAO, SVAĐAO SE I SA MATEMATIKOM I FIZIKOM. NI UDARI STRUJE, NI PALJENJE INSTALACIJE, BATINE I ZABRANE, NISU MOGLE DA ME ZAUSTAVE.

ALI KAD BIH ČUO ZVIŽDUK, POZIV ZA IGRANJE SVE SE PREKIDALO, PA TRK NAPOLJE, NA SUNCE, NA IGRANJE I KUPANJE, NA SANKANJE I SKAKANJE. VOLEO SAM JA TU SVOJU NAPRAVU, VOLEO MOJU PODRUMSKU LABOLATORIJU, ALI SAM VIŠE VOLEO DRUGARE, ULICU I ŽIVOT TAMO NEGDE NAPOLJU. MAŠINA PRORADILA , TREBALA MI JAČA, UZIMAO OCU DELOVE OD AUTA, BATINE. EKSPERIMENT PREKINUT, PODRUM POSTAO ŠTAB ŠEĆER -MALSKE BANDE, BATINE. ŠTAB RASTUREN ALI NE I BANDA I BANDITI.

CEO LETNJI RASPUST TOŠKE, ŽOLJA, LJANA I JA, BRALI VIŠNJE, ČISTILI NOVOIZGRAĐENE ZGRADE U NOVOGRAĐENOM SOKIĆEVOM BULEVARU. OD PARA KUPLJENA UPA-5 I U PODRUMU NAPRAVLJENA FOTO-LABORATORIJA. PRAVLJENE SLIKE, SVIRANE GITARE, IGRANE KARTE. POLAKO ODRASTALI NIŠTA NE PRESKAKAJUĆI, BRZO SE ZALJUBLJIVALI, PONEKAD I OPIJALI, ŽIVELI ZA DRUGARSTVO I JEDNOSTAVNO BILI SREĆNI. MOJA MAŠINA SKLONJENA SA STRANE, RADILA JE SAMO U MOJOJ GLAVI KAD SE I ZA TO MALO NAŠLO VREMENA.

SVE VIŠE SKLANJANA I POTSKIVANA ZBOG NEKIH UVEK PREČIH STVARI KAO ŠTO SU, DRUŠTVO, DEVOJKE, MORE, KONCERTI, TUČE, ŽURKE, KAFANE… PA ONDA ŽENA, DECA, KRŠTENJA, RATOVI, MASKEMBALI, MATURE…PA ONDA DRUGI GRAD, DRUGI ŽIVOT, PODRUM ZAKLJUČAN I MOJA MAŠINA JE OSTALA SAMO U MOJOJ GLAVI.

I SAMO U GLAVI SAM JE I USAVRŠAVAO, DODAVAO JOJ SNAGU, SMANJIVAO TRENJE SMANJENJEM GRAVITACIJE I DOLAZIO DO NESLUĆENE BRZINE, BRZINE SVETLOSTI, KOJU AKO UBRZAM SAMO JEDAN METAR U SEKUNDI VIŠE PRELAZIM GRANICU UNIVERZUMA I DOBIJAM VREMENSKU MAŠINU, PO ONDA JOŠ MILION KOMBINACIJA . NARAVNO SVA TA RAZMIŠLANJA U RETKIM TRENUCIMA SLOBODNOG VREMNA BILI BI BEG OD STVARNOSTI I SVAKODNEVNICE ŽIVLJENJA.

OSEĆAO SAM DA MOJA MAŠINA POLAKO GUBI SNAGU, POTISKIVALA SU JE SVE JAČA SEĆANJA NA DETINJSTVO, PA NOSTALGIJA, PA DRUŠTVO. POČELA JE DA SE GASI, DA PUCA I ONDA EKSPLOZIJA… MILIJARDE ZVEZDA U BESKRAJNOJ TAMI KOSMOSA POLAKO SE SPAJAJU U SVE JAČU SVETLOSNU BELINU. NESTAJE TAMA, NESTALA JE MAŠINA, A OŠTAR BOL OŠTRINE IGLE KOJA MI BUŠI VENU VRAĆA ME U STVARNOST, U BOLNICU I GRUBO BUĐENJE.

KAP PO KAP,KAP PO KAP, POLAKO ODZVANJA KROZ MUTNA SEĆANJA, VRAĆA SE SLIKA, TON, KAMERA IDE, PONOVO RADI BIOSKOP. GLEDAM KAPLJICE INFUZIJE, I SVAKI NJIHOV LET I PAD, UDARAC U VODU PRAVI BALONČIĆ KOGA NOVA KAP RAZBIJE DA BI SE NAPRAVIO NOVI.

SEĆAM SE PLJUSKOVA ONIH LETNJIH KAD SMO BOSI I MOKRI PUŠTALI DRVCA, ŠIBICE, PAPIRNE BRODIĆE UZ IVICU TROTOARA GDE JE BUJICA BILA NAJBRŽA DOK SU IH KRUPNE KAPI POGAĐALE A MEHURIĆI EKSPLOZIJAMA SKRETALI SA PUTA I TRKA BI TRAJALA SVE DO NEKE ŠAHTE ILI SLIVNIKA. BILI SMO MOKRI I SREĆNI, VODILI JOŠ JEDNU BITKU, PROTIV NEPRIJATELJSKE KIŠE METAKA.

BUDAN SAM A JASNO VIDIM ONO ŠTO NE GLEDAM, OSEĆAM ONO ŠTO SAM OSETIO I DOŽIVEO NEKAD DAVNO. POLAKO SHVATAM ŠTA SE DEŠAVA,PONOVO JE PRORADILA MOJA MAŠINA U GLAVI ALI NE ONA KOJU SAM CEO ŽIVOT PRAVIO, VEĆ ONA KOJA JE UVEK BILA U MOJIM MISLIMA U SEĆANJIMA I OSEĆANJIMA.

DA TO JE ONO ŠTO TI PRETVARA MISLI U LEPOTU DOŽIVLJENOG, U MIRIS PARFEMA NAJLEPŠE DEVOJKE, UKUS PRVE TREŠNJE, ZVUK GITARE NA BRANI, DA TO JE TAJ, ŠTO BI SE U OVO MODERNO DOBA NAZVAO KONVERTOR, PRETVARAČ OBIČNIH STVARI SVAKODNEVNICE U VAŠU DOŽIVLJENU BAJKU, PRVI POLJUBAC SA UKUSOM VEČNOSTI, SKAKANJE SA NAJVIŠE TOPOLE U TOPLICU I KAD ONO URANJANJE U VODU GDE PRESTAJE SVAKI ZVUK, SVAKA SVETLOST PA DO IZRANJANJA U NOVU ČISTOTU BEZBRIŽNOSTI, HILJADU SITNICA KOJE ZBOG BRZINE ŽIVLJENJA POBEGNU NEGDE SKREAJNUTE, I ČEKAJU BAŠ TAJ MOMENAT DA NEKU BESMISLENU GLUPOST PRETVORITE U SAMO VAMA ZNAN GROHOTAN SMEH I VEDAR I NASMEJAN DOŽIVLJAJ.

SVAKU PESMU KOJU SI BEZBROJ PUTA SLUŠAO, PEVAO, SVIRAO I KOJA JE UVEK BILA POSVEĆENA NEKOJ SREĆNOJ I NESREĆNOJ LJUBAVI, NEKOM VREMENU, NEKOM ZALASKU SUNCA KOJE SE UTAPALO U PURPURNO MORE, DOK JE GLAVA NA RAMENU DEVOJKE I ZAGRLJAJ BESKRAJNE VASIONE, KAD BI VREME STALO, SRCE KUCALO U DUBINU BLAŽENSTVA, UPRAVO TADA SE TRGNEŠ VRATIŠ U SUROVU STVARNOST.

MA KAKO BILA NEPRAVEDNA, NELJUDSKA, BEZBOŽNIČKA I MA KAKO VAS SVE TO ISKUŠAVALO, UKLJUČITE SVOJU MAŠINU, SVOJ KONVERTOR I SVAKU ZLU MISAO I NASRTAJ BESMISLA, PRETVORI U SVOJA SEĆANJA I OSEĆANJA, SLUŠAJTE MUZIKU UNIVERZALNE LJUBAVI, SETITE SE KAD STE SE GRUDVALI SA DECOM, SETITE SE PODRUMA I PRVE SLIKE KOJA SE POD CRVENIM SVETLOM VAŠE LABORATORIJE, PRETVARALA U FOTOGRAFIJU, POSTAJUĆI SVE BISTRIJA I JASNIJA SLIKA ŽIVOTA, KOJA SE UVEK SLIKA DUŠOM BEZBRIŽNOG ODRASTANJA, LJUBAVLJU ZA SVE LJUBLJENE I JEDNOSTAVNOŠĆU PRAŠTANJA U BESKRAJNOJ SREĆI…“

Autor: Jovan Šekarić

4 KOMENTARA

  1. Taj secermalac sjedi na najljepsem polju iz zivota,koje najbrze prolazi ,a to je ,,djetinjsvo,, cezne da sto brze postane ,,veliki,, i nezna sta se sve krije iza te varke, da bi svi veliki dali sve kada bi se mogli vratiti na to polje ,,djetinjstvo,,

Comments are closed.