Ne verujem u reči koje govoriš

Sada na kraju ,

Kao što  nisam u one

na početku;

Između toga jesam,

Poverovala sam, sve.

 

Prosto,nije išla vatra na vodu,

Dok na nju nisi posuo ulje;

Tako isto,ne ide ni strela u srce;

Osim,ako si samo hladan lovac.

 

Ja sam ona ista srna, koja je bežala

dok si joj pogledom krotio strah;

drugo ne mogu biti,čak i da hoću,

Verujem ti, zato sam i prišla blizu.

 

Ne plašim se više,

Osećaš,toplo srce mi ne drhti;

Te suze koje klize niz naivno lice,

Krv su hrabra, koju mi strela izbija iz srca.

 

A vidiš, i dok me ranjavaš,

Ja se ne kajem,mirno bol podnosim;

Smirenje moje je plaćeno ljubavlju,

Moja smrt je čista.

 

Marija Aranđelović  Rombis