Na svetoj zemlji,
polje crvenih božura,
uvek u nemiru
misli nosi
I u miru uvek
nezaborav na žrtve javlja

 

Sve steže me, boli
misli i slutnje
I kao da zlo preti tebi
Vazduha nemam,
misao mi tami,
tuga jača
Molitvu govorim
da te čuva, da me spasi,
strepim

Briga me obuzela
čemerna,
bez razloga kivna
Kao majke za sina ili
sestre za brata
nemir izaziva
I bol je teška, pusta
a samo, misao je bila

I srce se steže,
čeka
Ako ti zatreba
i pesnica i bes,
daće ti

Kao zalog sve htedoh da dam
i ljubav da oplakujem
Neka te Gospod štiti
Nas i nek ne bude
Da si u dobru ti, da znam samo

I nenadana misao došla je
da molitva moja teška ti je,
da te briga plaši,
da bol mi jačaš
Ne plaši se mene, molim te
Tvoj strah zna da me boli

I stigoše reči tvoje
iz daljina
Reči strele otrovne,
pogodiše me

Ne ubijaj me
Ja ubica nisam,
u meni snage takve nema
nema ni volje,
nema ni želje

Ne spavaj, budi se,
živote,
u snu svom nisi
Na suncu budi,
ne čekaj uzaludno,
ne lutaj

Živi,
jako se veseli
Nadaj se,
nikome se ne daj
Lepota puta
tvoja je
Čuvaj se za radovanja

U pameti uvek budi
Ne luduj,
ne žali se
I sve što vredi
da zasluži te mora

Ne ratuj
Uvek brani se
i kad voliš
Bićeš sa časom svakim veće

Autorka: Marija Aranđelović Rombis