Razgovor

0

Znam da sam ljubav volela

u jednoj ruci stišćem vetar

i gušim ga

U drugoj robujem vremenu

preprodavajući isti zgaženi plastični zavijutak-

Gledam most

Dugo

Ne grizi donju usnu- znaš da se posle preispituješ

zašto si to uradila

Stavljam nanovo čelicne rukavice i okopavam ljiljan;

Ima nečeg u tom cveću

U jednoj ruci stišćem vetar i gušim ga

Robe! Robe!

Jednog si prolećnog jutra

pala sa prozora sveta

strmoglavce

u ljiljan

Autorka: Anna Notos

(Književna omladina Prokuplja)