POSLE JEDNE PROMOCIJE ILI ESTRADNE PRIČE, SVEJEDNO

0

Izgledalo je, kao – estradni lik uzeo je pogrešan, tuđi kofer na jednoj od stanica, raskrsnica, gde se iskrcavaju zalutali. Ne znajući šta je od života trebalo dobiti, a šta je ščepao, u prolazu.

Osilio se tuđim prtljagom, nepoznatim raskrsnicama iz igrom slučaja uzetog kofera. Dopisao im par svojih, ko zna čijih epiteta, dobijenih posle dugovremenog prežvakavanja programa lokalne TV stanice, bežeći sa običnih, crno – belih fotografija.

Smislio je priču. U nedostatku dobrog glasa, znao je kako se tuđi najbolje koristi. Misleći da je zvezda, za visoku cenu ponudio je svoju ličnu uličnu TV zabavu publici po službenoj dužnosti.

Ukus jedne palanke i njenih sokaka došao u drugu. Publika nije štedela dlanove za aplauz. Neko joj je opet ukrao vreme a ostavio ukus na brzinu režirane predstave lokalnog amaterskog pozorišta.

Ili je to bila zamena za… ko bi znao za šta.
Ili se meni priča nije dopala.
Ili neko još živi po izbledelom šablonu.
Ili, zašto retro liku napinjati moderne cipele i farmerice, kad taj marifetluk i deca prepoznaju.

Autorka: Zorica Perović Prentić