Po gimnazijalski: Adio, Prokuplje! Bonđorno, Italija!

0

Kako izgleda Italija iz srednjoškolske perspektive? Koliko maturant može dugo da ne spava? Da li su makarone jednako jestive u Srbiji i u Italiji? Šta je najlepše kad sa 18 godina pobegneš iz grada u čoporu? Koliko ti hrabrosti treba za noćno kupanje?

Maturantkinja Viktorija Marković podelila je sa nama utiske sa maturske ekskurzije.

Sinoć sam za večeru jela makarone. Podsetile su me na noći u Italiji. Pre otprilike mesec dana vratili smo se sa maturske ekskurzije. Mi, gimnazijalci, dočekali tu ekskurziju o kojoj se pričalo za vreme proleća.

Negde pred sam kraj leta, 24. septembra  5h ujutro na trgu grada, cupkali smo zajedno sa našim roditeljima. Oni i tužni i srećni zbog nas, a mi samo srećni. Dok smo polako pakovali u autobus kofere pune garderobe (zlu ne trebalo), od koje, naravno, ni pola nećemo obući i dok su oko nas roditelji zevali, spremajući da se vrate kući u tople krevete, mi smo jedva čekali da uđemo u autobus i da stignemo u tu toplu Italiju, koju smo do tad stalno sanjali.

Vodič je dao znak za ulazak u autobus. Počinje guranje i brzo zauzimanje najboljih mesta na spratu. Razredne prebrojavaju učenike, neki izlaze da bi još nešto rekli roditeljima, a ja sedim na svom sedištu i očima komuniciram sa mamom i bratom koji su došli da me isprate. Mahnu mi povremeno, osmehnu mi se i dalje cupkaju i tresu se od hladnoće. Autobus zatvara vrata i polako kreće. Poslednje mahanje roditeljima kroz zamagljene prozore, slanje poljubaca i pokazivanje rukom da ćemo im se redovno javljati. Pozdravljanje i sa našim gradom koji i dalje ušuškano spava. Pored nas prolaze samo ulične svetiljke i po koji automobil. Kada smo izašli iz grada, svi su već bili svesni da je naša ekskurzija počela.

Još sanjivi gledali smo kroz prozor. U daljini izmedju brda počela je da sviće zora. Kulirali smo. I naravno, jeli non stop. Valjda od dosade. I pevali smo. Neprestano. Hrvatsku granicu smo brzo prošli. Pravo da vam kažem, Hrvatska se ne razlikuje mnogo od Srbije. Svuda polja kukuruza i paradajza. Samo mi se nekako čini da su kod nas veći i crveniji. Slično je i nebo. Nema preterane različitosti u njegovoj boji i rasporedu ptica i oblaka.

Bilo je jako sparno kada smo stigli na hrvatsko-slovenačku granicu. Kao i na ulasku u Hrvatsku, morali smo da izađemo iz autobusa, ali ovde je bilo malo drugačije. Izašli smo mi iz autobusa, ali tek posle 2 sata čekanja! Da, bila je jako velika gužva. U autobusu za nas 70-oro bilo je previše vruće. Većina se tada unervozila i bila mrzovoljna. Ali svako je našao po neku zanimaciju. Momci su komentarisali automobile koji su stizali i odlazili sa granice, dok su neke cure ubrzano mahale lepezama. Jer klima nije bila dovoljna. Nakon dva sata čekanja izašli smo iz autobusa, dodatno ukrasili pasoše sa još dva pečata i nastavili naše putešestvije.

Kroz Sloveniju se mogla videti zelena trava i simpatične dvospratne kućice sa crvenim krovovima, koje su se negde zbijale, a negde pravile dovoljno mesta da između njih bude bašta sa povrćem ili cvećem. Sunce je polako zalazilo i bivalo je prijatnije. Malo posle pozdrava poslednjeg zraka, ušli smo u Italiju.

Između Italije i Slovenije ne postoji granični prelaz. Samo jedan plavi znak sa strane puta koji vam želi dobrodošlicu i zemlju pice i gondola. Razredne su pravile spisak ko će sa kim u sobi, obaveštavajući nas da uskoro stižemo, a to uskoro ponekad zna i da se oduži. Putovali smo još dugo, bar se nama činilo kao vecnost. Mrak je već odavno pao. Niti se išta moglo videti osim svetiljki. I nečeg crvenog, okruglog u daljini. Ušli smo u Lido di Jesolo.

14961435_1826028944346827_87408504_n

I na samom ulasku u grad stoji veliki crveni točak sa kabinama. Povremeno se okrene. Valjda ljudi imaju strah od njega pa se ne voze često. Skupljamo stvari i spremamo se za izlalak jer smo pred hotelom. To nam preko mikrofona javlja vodič i dodaje da će večera biti u osam ostalim danima, osim danas, jer malo kasnimo. Uzimamo naše pune kofere i vučemo ih do hotela. Ostavljamo ih u holu i brzo idemo na večeru. Naravno, za večeru dobijamo makarone i još nešto pored toga. Odlazimo gore na sprat u sobe. Nećemo se raspakivati, jer već sutra idemo za Monte Katini.Neki su otišli u šetnju plažom, a neki u obilazak grada. Nekolicina je samo bila hrabra te je isprobala i noćno kupanje. Moje odeljenje se skupilo u sobu trojice mojih drugova. Oni su imali tu privilegiju da dobiju sobu sa pogledom na more.

Ne zadržavamo se mnogo, jer smo umorni. Vraća se svako svojim sobama, peremo zube i pravo u hladne krevete. Navijamo alarme, da nas probude rano da bismo otišli do plaže. Doručak je u osam. Počinje da me savladava umor i moja nedovršena rečenica ostaje da visi u vazduhu dok ja zatvaram oči.

(Nastaviće se…)

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here