LjUBAV POBEĐUJE ALI KAKO PREŽIVETI OVA SMUTNA VREMENA – DRUGI DEO

0

Porta našeg hrama bila je prepuna u neuobičajenom ambijentu ali sasvim odgovarajućem za datu predstavu.Ova crna komedija je najigranija i najizvođenija predstava sa Balkana doduše pod originalnim nazivom ,,Pukovnik ptica“. Protagonisti komada su šestoro ludaka koji, u improvizovanom odeljenju psihijatrijske bolnice,to jest, napuštenom, bosanskom manastiru 4o mučenika, formira vojnu jedinicu i želi da se samovoljno pridruži snagama UN. Ludnica je uvek uspešna metafora za stanje u ljudskom društvu od ,,Leta iznad kukavičjeg gnezda“ naovamo.

Ovde se na užem, ličnom planu ostvaruje ljudska tragedija malih, običnih ljudi a na širem planu- prikaz tužne sudbine balkanskih naroda i njihovih upinjanja da utopijskim integracijama sa zapadom reše sve svoje probleme. Višeslojnost i genijalnost teksta omogućila je mladim, niškim glumcima da prikažu raskoš svog ogromnog talenta. Zna se da je glumac Nemanja Dimitrijević dobio nagradu žirija za najboljeg glumca večeri ali je i bilo ko drugi mogao da bude proglašen, obzirom na glumačke vinjete kojima su držali pažnju publike svih sat i po vremena.Miloš Unić,osim što uspeva da kao lekar na brodu ludaka postigne očekivano opšte mesto vezano za ovu profesiju – cinizam, nenametljivom igrom utiče na komponovanje mučne atmosfere kao željenog cilja predstave.

Kuriozitet ove konkretne adaptacije teksta je i u tome što se završava izlečenjem lažnog lekara – pravog narkomana, slično filmu ,,Ostrvo ćutanja“ u kome se pacijent leči pružanjem podrške u samoizlečenju.Ludaci postaju normalni tek kada njihov život dobije smisao i pravilno ustrojstvo a to se može primeniti na svakog čoveka.Na kraju, kao i napočetku, za svaku pohvalu je lucidnost organizatora i blagoslov sveštenstva da se u dvorištu hrama Svetog Prokopija održi jedna ovakva predstava za pamćenje.

Sledeći prostor koji nam je pružio utočište je novo-stari, bašta restorana ,,Olimpik“ i jedna bravurozna monodrama koju je napisao majstor svog zanata Zijah Sokolović. Zijah je odigrao više od 1.500 puta puta a nama se uspešno predstavio mladi glumac Pozorišta „Milivoje Živanović“ iz Požarevca, Vladislav Velkovski. Vladimir glumi rutinski, krajnje spontano, svakako drugačije od Sokolovića ali ipak po uzoru na slavnog prethodnika. On hrabro ulazi u dijalog sa publikom uvlačeći je u prostor igre, zahtevajući od nje prisustvo i pažnju ali i pružajući ogromnu energiju.

Često prekidan aplauzima, Vladimir uspeva da nam dočara najveće poteškoće i prepreke na koje glumci nailaze u svom poslu. Od nerazumevanja i neodobravanja porodice i komšiluka do krajnje nezainteresovanosti državnih institucija za njihove probleme.Komunikacija sa publikom je rizičan postupak ali je prokupačka izašla u susret učestvujući u kreiranju predstave. Ni jaka kiša ni udar groma u neposrednoj blizini scene nisu pokolebale prisutne da zajedno sa glumcem privedu kraju ovu nesvakidašnju izvedbu. Vladimiru svaka čast na pozitivnoj energiji i srčanom duhu, na koncu: potpunoj posvećenosti, koja je nužna da bi se neko usudio da igra komad ,,Glumac je glumac je glumac“. I hrabrosti da izgovori ono čuveno:“Sloboda je u tome, da ti svako može činiti šta želi,a ja sam glumac, osuđen na večno izgnanstvo, moja sloboda je u tome, da mi svako može režirati šta želi.“

Domaćini festivala, Varoško pozorište, ugostili su u svojoj kući članove ansambla Gradskog pozorišta Tetar 91 iz Aleksinca koji su nam se predstavili komadom pod nazivom ,,Kabare Treće stanje“. Peti je dan Festivala, peta predstava zaredom i već smo pomalo umorni. Sva sreća da su nam Aleksičani prikazali jednu opuštajuću, duhovitu komediju gde je samo trebalo prepustiti se skečevima i štosevima kojih je bilo napretek. Izuzetno glumačko ostvarenje ostvario je Srđan Stojadinović koji je i dobio nagradu žirija mada je izvanrednu podršku imao i u ostalim akterima. Radnja komada je moderna, aktuelna, jednostavna a glumci su se svojski potrudili da zabave i nasmeju naša sumorna lica u smutnim vremenima. Često je taj lekoviti smeh dovoljan da zaboravimo svoje brige, da se podsetimo da je život zbog radosti stvoren a da smo to negde, odrastajući, zaboravili. Divno je bilo čuti, u petak te večeri, ljude koji se smeju od sveg srca, uživajući u opštoj tarapani i komlikovanim međuljudskim odnosima izmišljenih likova a koji bi,vrlo lako, mogli biti mi.

Poslednjeg takmičarskog dana poklonili su nam se stari znanci, prijatelji iz Milanovačkog pozorišta sa , ništa manje, nego Molijerovim Tartifom. Ozbiljno delo, ozbiljni glumci, ne zreli nego prezreli, bez problema se nose sa dramski zahtevnim i komleksnim tekstom. Scenski govor perfektan, unutrašnji doživljaj evidentan, kostimi maestralni i mogli bi tako u nedogled. Milanovačko pozorište još jedamput je potvrdilo zašto ga uvrštavaju među najbolja varoška pozorišta u Srbiji. Iako je Branko Knežević zasluženo dobio nagradu za glumačko ostvarenje večeri i ostali glumci su izneli svoju priču na pravi način, ubedljivo, precizno i konkretno.

Posebno imponuje mladi Mihailo Ristić u ulozi Tartifa, ne samo zbog toga što na mlađima svet ostaje, već i zbog očiglednog prisustva velikog talenta i prirodne obdarenosti za umetnost. Iako je napisan pre tačno 352 godine, Tartif je danas aktuelniji možda više nego u godinama kada je napisan. Njegovo licemerje, dvoličnost i deformisana pobožnost večni su sinonim a opasnost društvenog verifikovanja laži je upozorenje ljudima u svim vremenima. Ne samo porukom koju nosi komad već i umetničkom estetikom negovanja aleksandrinca- predstave u stihu, Milanovčani su nam priredili prvorazredni kulturni užitak.

Takmičarski deo je završen. U nedelju je nastupio dramski umetnik Beogradskog dramskog pozorišta Slobodan Ćustić sa monodramom ,,Glumatanje“, a u ponedeljak je zatvaranje festivala i dodela priznanja o čemu će pisati na sajtu ,,Histriona“. I naravno, nastup Ateljea 212 zahvaljujući dečaku iz našeg dvorišta Dejanu Dediću, sada već angažovanom glumcu.

Pozorište pomaže da čovek opstane u smutnim vremenima, da očuva slobodu mišljenja. Pomaže mu da ga, pored buntovnosti, kroz razmišljanje, odvoji od prostakluka, gluposti i naopakog sistema vrednosti. Pozorište ima tu moć da gledaoca izmesti iz sfere svakodnevice, u jednu širu dimenziju, da ga probudi iz stanja u kojem živi. Zato je uvek bilo opasno,ne samo oblikovati predstavu nego je i konzumirati. Zato je strašno važno da ovakvi festivali prežive.

Sigurno je da je Festival doživeo pomak, ponuda je raznovrsnija i bogatija nego prošle godine (još da nas je vreme poslužilo). Za divljenje je i svaku pohvalu podvig nekolicine ljudi iz organizacije Festivala. Oni su pravi primer kako ljubav pobeđuje sve prepreke i nedaće. A dokle će izdržati to ćemo videti. Već sledeće godine…

Kraj.

(Autor: Daniel Jovanović)

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here