Koža tužnija od moje

0

Mirišem kožu. Tražim tragove one pomrčine, mrko nebo i sene, koje se obično kače za nju. Tražim sumrake, pocepano cveće i nežne mirise zemlje posle kiše.

Trljam kožu. Želim mahovinu pod prstima, želim ono veliko drveće od kojeg ti se vrti u glavi dok ga gledaš, želim njegove listove. U kosi. U očima. Na koži. Da me miluje. Da treperi dok nemo gledam u ožutele drvorede lipe. U breze. Koje nikad ne stare. Tu u mom kraju. U mom srcu. Koje se povijaju, koje ljube, ovo modro nebo iznad mene. Ovo modro nebo u meni. Ove pesme koje bole, kao poslednji dan leta, kao poslednje oticanje reke pre zime, kao poslednji pozdrav.

Dodirujem kožu. Koračam prstima po njoj. Zavirujem u brazde i punim ih trešnjama. Mlečno bela koža se pomera, cvili i liči na oblak. Navlačim oblak na sebe i počinjem da plačem.

Zbog života, lepote ili sreće.

Plačem zbog sunca i borovih iglica iza moje kuće. Zbog posečene kajsije, zbog mog odlaska u drugi grad, zbog jedne kože koja je tužnija od moje i zbog planina koje me zovu da im dođem u susret.

Autorka: Viktorija Marković

Književna omladina Prokuplja

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here