Lavirint

0

Godine su nekada navika

Neću zlatan kavez,

ni forme;

Želim život,

Otkucaje

Nesrećne lavirinte,

nikako.

 

Guraš svoje želje, svoje tajne

U dalek ugao svesti;

Ostvarene ili fantazije,

I pravdaš se,

nečisto pereš.

 

Čista i mirna,

telom i duhom

Nisam na balkonu,

Daleka višoj klasi

Misli u dobroti nam date

čovekom nas čine

Živo raste,

mrtvo ne oseća

 

Izbegavaš odgovornost,

zašto

Nisi dovoljno voljen,

plašiš se

Kada bi emocije poznao

Ljubav bi ti bila

mač

Ljubav bi ti bila

sveta

Moć u lažima ne traje

ne može da zaseni časne

Hrabra drži reč

i oni nju

Sila i laž njih ne lomi

 

Ko si ti ,ljudi te ne poznaju

Koga i šta onda znaju

Ne znam te, ali poznajem

Lavirint tvoj,

dete tvrdoglavo.

 

Autorka: Marija Aranđelović Rombis

 

VPŠ BLace