Filip Kosteski: Ime za svestranost

0

Naš sugrađanin Fillip Kosteski. diplomirani arhitekta, slikar i višestruko nagrađivan umetnik najavljuje svoju samostalnu izložbu u četvrtak 5. marta, u holu prokupačkog Bioskopa, sa početkom u 19 časova.

Sve to ne bi bilo nimalo neobično da Filip nema samo 27 godina i da nije akademski slikar. Opet, čini se, da je upravo ta reč „slikar“ ono što iskrsne prvo kada se pomene njegovo ime.

Filipova prva sećanja uključuju crtanje, pravljenje sopstvenih igračaka i igranje sa prostorom u svakom smislu. Studije arhitekture su se zato činile kao logičan izbor:

– Mislim da je arhitektura obuhvatila sva moja interesovanja. Sama po sebi ona je umetnost, grana umetnosti koja se bavi oblikovanjem prostora. Razlikuje se od slikarstva zato što je to ipak 3D oblikovanje. Ja volim da radim sa drvetom i dopada mi se taj rad jer je to dobar spoj slikarstva i skulpture. Dopada mi se i rad sa metalom, imam velika interesovanja, ali je čovekovo vreme ograničeno i zato mora da pravi izbore u životu. Ja se još tražim, još nisam siguran da li ću se baviti arhitekturom ili slikarstvom, ili će to biti nešto treće, fotografija na primer.

Stvaralački rad ovog mladog čoveka inspirisan je uvek ljubavlju, a inspiraciju opisuje kao silu koja obuhvati celo čovekovo biće i izmešta ga u neki drugi svet:

– Najzadovoljniji sam kada radim. Dešavalo mi se da satima radim na nekoj slici, a najduže što sam radio bilo je 30 sati. Meni je tih 30 sati proteklo kao 5, jednostavno ih nisam osetio. Desilo se, zapravo, da sam tada imao i nekih drugih obaveza – odložio sam ih. Znao sam, ako u tom trenutku prekinem rad, posle toga to više neće biti to. Kada vas inspiracija zgrabi, morate da joj se predate. Ukoliko prekinete rad i vratite se kasnije nije isti osećaj, nije to isto stvaranje, kao kada se ohladi supa.

Ovakvu predanost i stvaralačko vreme Filip opisuje kao svoju najveću nagradu. Ostale nagrade doživljava kao priznanja i potvrdu da je dobar u svom pozivu, ali i kao znak da treba da nastavi da radi na sebi.

Neke od najvredijih nagrada koje su mu pripale jesu Zlatna paleta za najbolje ostvarenje na Malom bitoljskom Monmartru 2005. godine, zatim srebrna medalja na međunarodnom takmičenju u Evori, Portugalija iste godine, a kao posebno dragu navodi prvu nagradu na takmičenju organizovanom povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle, koju je podelio sa slikarom Milanom Đorđevićem 2006. godine.

Čekajući neko bolje vreme, Filip se nada budućnosti u Skandinaviji, poslu u struci i vremenu – za stvaranje novih dela kojim će menjati svet. Dotad, trudi se da ostane dosledan sebi i da sa jednakom energijom stvara neke nove svetove.