Bugarski zločini u gornjoj Toplici 1917.

3

Srbija je zemlja koz koju su prolazile i harale razne vojske. U toku Topličkog ustanka 1917. godine monstruozne zločine u Toplici počinili su Bugari. Metode tih zločina prevazilaze i najmračniju svest ljudskog uma. U krvavim zločinima Bugara nad civilnim stanovništvom u Toplici najviše su stradala sela i zaseoci na prostoru Lukova i Žuča. U tamošnjih 20-ak sela palo je više od 500 žrtava. Na spisku žrtava koje su Bugari zverski ubili nalazila su se i deca od svega nekoliko meseci. U ovom strašnom bugarskom pokolju izvedenom 12. marta 1917. najviše su stradala sela iznad Lukova.

Koliko su zverski bili bugarski zločini govore činjenice da su Bugari koristili sledeće metode mučenja, ubijanja i psihičkog zasrtašivanja:

  1. Ustanici koje su Bugari zarobili u toku Topličkog ustanka živi su odrani a njihova tela su zverski isečena i raskomadana. Na ovaj način su stradali ustanici iz sela Mrča, zaseoka Delići 12.marta 1917. kada su Miliju Milanovića, Radoja Miletića, Gligorija Antića, Radosava Milanovića, Vasilija Miletića, Nikolu Miletića, Radoslava Radojičića i Vojislava Radojičića, Bugari zarobili na Drenovoj Glavi iznad sela gde su se skrivali.
  2. Svoj krvavi pir Bugari su nastavili u selima Bačići i Seocu gde su pljačkali kuće i silovali a zatim zatvarali žene i decu i žive ih spaljivali u svojim kućama. Na taj način stradala je porodica Milorada Radovanovića iz sela Bačiće. Milorad Radovanović pomagao je delovanje komitskog pokreta koji je u ovom selu imao jako uporište. Na isti način je stradalo i petoro članova porodice Ivić iz sela Mrče kada su ih Bugari žive spalili u svojoj kući.
  3. Bugarski zulumi nad golorukim gorštacima nastavljeni su nad nejakima, ženama i decom, onima koji iz nekog razloga nisu bili mobilisani. Kako bi doznali bilo koju informaciju o skrivanju četničkih i komitskih odreda Bugari su zarobljavali decu, stavljali im ruke, noge ili druge delove tela u vatru nebi li ih na taj način prinudili da potkažu gde se ustanici skrivaju. Monstruozni bugarski zločini posebno su se ogledali nad devojčicama i ženama koje su brutalno silovali, trudnicama su rasparali stomake i iz njih vadili nerođenu decu koju su nabijali na bajonete ili bacali u vatru.

Ovo su samo neki od bezumnih zločina prema nedužnom stanovništvu koje je ubijano na svom imanju, spaljivano na svom kućnom pragu brutalno i zverski. Zločini koje su počinili bugarski okupatori tokom Topličkog ustanka i Prvog svetskog rata u rangu su sa zverstvoma počinjenim nad Srbima u Jasenovcu od 1941, do 1945. Za sve ove krvoločne zločine pravda nije bila dostižna. Za buduće generacije ovi zločini mogu poslužiti kao očiti primer nekažnjenog genocida nad jednim narodom u njegovoj kući, nad jednim narodom koji nije nikoga napao, koji nije prešao granicu, spaljivao tuće kuće, spaljivao tuđu letinu i ubijao tuđu decu. Ovaj genocid počinjen je nad onima koji su branili svoje. Još su tužnija vremena koja su iza toga došla, o “genocidu” danas nas uče isti oni koji su nad nama isti izvršili.

Sa istorijskog stanovišta razumevanje prošlosti je vrlo važno jer ko razume prošlost razumeće i budućnost. Narodi koji opstaju svoju državu ne duguju lideru, svoju državu duguju predhodnim generacijama koje su ih stvorile i sa čijih ramena su pošli. Oni poštuju svoju prošlost i cene žrtve svojih predaka koji su im obezbedili najskuplju ljudsku reč “sloboda” i ostavili im u zavet i amanet da održe tu slobodu za koju su se oni borili. Prirodno je i normalno da svaka naredna generacija polazi sa ramena one predhodne. Narodi i koji nestaju to zaboravljaju i gube, oni prihvataju neku novu “istinu”, onu koju im neko sa strane nameće.

Sa stanovišta istorijografije bugarskim zločinima u Toplici se najozbiljnije pozabavio Radoljub Gligorijević u svojoj knjizi “Počelo je u Kuršumliji”. Ova tema postala je ponovo aktuelna jer se navršilo tačno 100 godina od tih dešavanja. Sa stanovišta istoričara to nije tako davno. Akteri i žrtve ovih događaja bili su naši bliski preci dede, pradede, babe, prababe. Ova tema je ostala u amanet svima nama da je stalno nadograđujemo i da je čuvamo od zaborava. Stideti se svoje istorije ne moramo, trebamo je stalno isticati jer ona nije zločinačka i genocidna. Šta mislite stideli se svoje istorije Bugari, Nemci, Arnauti? Zanimljivo bi bilo proučiti ove događaje sa njihovog stanovišta.

Kraj. Prvi deo priče možete pročitati OVDE

(Autor: Dejan Rakić,profesor istorije)

3 KOMENTARA

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here