Bez Lene: Mi smo sudar univerzuma!

1
Foto: "Bez Lene", Art pub "Black fox"

Kada se poznata Lena Kovačević nije pojavila na njihovoj audiciji za prateće vokale, znali su – bend mora da se zove Bez Lene! Ovaj ozbiljan muzički sastav simpatičnog i duhovitog naziva čine prokupački srednjoškolci Milutin Milošević, Đorđe Kovačević, Mihailo Milenković, Vladimir Mirković, Nina Stojanović i Teodora Stanojević.

Kao i sve dobre stvari, ideja da osnuju bend rodila se slučajno, kada je za vreme festivala  „Beskraj deset kvadrata“ zbog jedne otkazane predstave bilo potrebno upotpuniti festivalsko veče.

– Na brzinu smo se skupili i za dva dana spremili svirku. Tada smo i videli koliko smo zaljubljeni u muziku. Naša strast je velika, i ona se ogleda u tome da su čak dva člana na dan svirke prvi put uzeli instrumente u ruke i izašli pred publiku. – kaže bubnjar Đorđe.

Foto: „Bez Lene“, Art pub „Black fox“

Taj nastup je bio i više nego dobar, pa se odlučuju da pokrenu bend. Kako se svakodnevno druže i viđaju, samo „osnivanje benda” nije promenilo mnogo, osim što sada češće umesto jedne uvek kod sebe imaju tri gitare.

Talentovani a skromni, ovi mladi ljudi kažu da još nemaju koncept biranja pesama koje će svirati, ali da je najbitnije da sviraju onako kako osećaju.

 – Kada sam sam, konkretno slušam bluz i, inače, svi slušamo različitu muziku. Smatram da nam to pruža širinu pri kreativnom radu. – kaže Mihailo.

Foto: „Bez Lene“, Art pub „Black fox“

To što su zaljubljeni u muziku pomaže im da prevaziđu sve međusobne razlike, a opet neguju sličnosti.

– Poprilično sam sigurna da se ne bismo našli na istom mestu u ovom sastavu, da nije muzike u koju smo svi očito ludo zaljubljeni, tako da eto, ljubav prema istoj nas je spojila, ljubav prema istoj nas i čini sličnima. A po čemu se razlikujemo? Po mnogo čemu, da budem iskrena. Karakteri, ideje, želje, pa čak i muzika. Svako od nas ima neki svoj univerzum u kome je stalno; sudarom tih univerzuma nastao je bljesak, i nastali smo mi, tako različiti, a opet tako slični. Tim razlikama dopunjavali smo jedni druge i kao rezultat toga stvorili smo ono o čemu smo toliko sanjali. Stvorili smo mesto gde različitost nije bila osuđivana, već ključ uspeha. – kaže pevačica Teodora, a Milutin je dopunjuje pitanjem:

 – Kog uspeha?

– Pa što se nismo raspali nakon prve svirke! – kroz smeh mu odgovara Teodora.

Smeh je nešto što na njihovim probama ne izostaje. Vežbaju, razmišljaju o stvaranju svojih pesama i pokreću jedni druge.

– Svi se puno volimo i podržavamo jedni druge. Mene inspiriše rad sa svima njima, podstiču me da napredujem i sve više radim na sebi. – kaže Nina, pevačica u bendu.

Za sebe kažu da su mladi i zeleni i da ne razmišljaju mnogo o dalekoj budućnosti, koliko se trude da žive trenutak. U ovom momentu „taj trenutak” je usko povezan sa kreativnim stvaranjem.

– Najlepši osećaj je biti uključen u kreativnu mašinu, još lepši ako odatle izađe nešto kvalitetno. Jedan od zadataka nam  je da u narednih mesec dana i predstavimo prvu autorsku pesmu. Možda je sve preambiciozno, ali to je ono čemu težimo, sopstveni kreativni prostor. – kaže Milutin.

Dok se pripremaju za svirku u Art pabu “Black Fox” u subotu 23. decembra, pitala sam ih šta čuju u tišini. Jednoglasno su mi odgovorili pitanjem:

 – Bajaginoj?! 

1 KOMENTAR

Comments are closed.