Od potpunog rasula do čvrste strukture – Epistola povodom svetskog dana pozorišta

2

Deco moja,

Bio je to dan kada je ovaj život zemaljaski napustio mladić Marinko Madžgalj, vaš dobromisleći kolega po muci pozorišnoj. Dan kada sam, u smiraj njegov, sa zebnjom krenuo na premijeru „Potpunog rasula“. Zebnja me je skolila jer sam, dva dana pre, bio na četvorosatnoj probi u ledenom bioskopu i gledao kako se patite i sa tekstom i sa mizanscenom i sa artikulacijom, ali- srčano, časno i sa uvažavanjem, kako ste oduvek znali i kako sam vas zauvek zapamtio.

I onda se, po ko zna koji put, desilo čudo teatarsko: u maloj, prohladnoj, pomalo ravnodušnoj Kuršumliji, opet ste procvetali na pozornici, još jednom ste dominirali, nosila vas puna sala prijatelja da trijumfalno zgazite predstavu, odživite je, oplemenite i sebe i nas. Lebdeli smo na talasima teatarskog tajfuna koji su osmislili: vazda sigurna i lepršava Tamara, nedvosmisleno pouzdani i razigrani Ivica, neodoljivo razdragani i kad treba skroz ozbiljni Miša, iznenađujuće lakoigrivi Danilo i, dozvolite, deco moja, iznad svih- Kaća, začuđujuće spremna DA BUDE DRUKČIJA OD SEBE.

I to je trajalo, iz slike u sliku, bez obzira na pojedina liutanja i muvanja, te preskakanja i miksovanja replika, te ponekih ne baš čujnih i nepoentiranih sekvenci, ni vi ni mi nismo svesni koliko smo se promenili na bolje gledajući same sebe, sa svim našim manama, promašajima i zabludama.

Mnogo se dičim vašim uspehom, ako na to imam pravo, jer samo vama pripada slava i počast, od izbora teksta Nebojše Romčevića, pa preko čitaćih proba do premijere, sve je isključivo vaše delo. A o futuru ove predstave brinuti ne treba.

Ne mogu da ne pomenem i druge ljude koji su, skromno i u senci, davali vetar celoj priči. Najpre Pera, koji je opet bio sve i sva, i za scenu, i za svetlo, celokupnu tehniku, sekiraciju, reklamu… Pa Koja koji je bio majstor zvuka, jer rekoše Momčilo je te noći postao punoletan, pa Aca koji je asistirao u svemu i svačemu, Janko uvek prisutan da uskoči kada i gde treba, pa Čupka, pa Nina, preskočiću nekoga… A i oni najmlađi koji jedva čekaju da zamene u velike gradove odlazeće:Iva jedna, Iva druga, Petra, Dušica i još mnogi koje ne znam, detinje zaneseni, uzdrmani magijom, na nepovratnom putu u kreativni svet Pere Detlića.

Ne manje važne face od potpore bejahu u publici. Nikad bivši, iz Beograda i Niša dođoše akademci: i Miljana, i Keča, i Maksa, i Sandra kadetkinja, negde u dubini sale Sunčica i naša buduća snaša koja imađaše sopstvenu premijeru , dobrodošla nam na brod ludaka, devojko, sama si to htela…

I tako, nestade zebnja iz prvih rečenica, osokoljeni i ushićeni, vraćamo se u Prokuplje, ostavljajući vas ovoj već podnošljivo prolećnoj noći da uživate u trijumfu.

Vaš professor

(Autor: Zoran Cvetković)

2 KOMENTARA

  1. U ovom gradu je sve tako tuzno, jedino Vi umete da nas nasmejete. Hvala Vam na tome. Divni ste, preslatki, talentovani…..




    0



    0

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here