Značaj srednjovekovnog manastira Sveta Bogorodica

2

Zaboravljeni Srpski srednji vek, isplivao je u prvi plan nakon emitovanja prve TV istorijske drame „Nemanjići – rađanje kraljevine“. Serija je izazvala veliku pažnju javnosti, istoričara, ali i u samoj Kuršumliji pošto su u doba Nemanjića sagrađena dva manastira, Sveti Nikola i Sveta Bogorodica o čijem značaju je i ovaj tekst.

Ono što je što je istorijski poznato, jeste činjenica da je Stefan Nemanja ujedinitelj i začetnik Srpske državnosti i osnivač dinastije Nemanjića, kao udeoni knez svoju vladavinu započeo u okolini današnje Kuršumlije, a tadašnje Toplice.

Sagledavajući tadašnje okolnosti, Nemanja je uvideo da duhovnost i državnost predstavljaju stub svake države. Imajući na umu sve prilike i neprilike tadašnjeg vremena, odlučio je da na teritoriji kojom je upravljao započne uzdizanje srpske duhovnosti i državnosti. Pa je tako Nemanja 1159 otpočeo izgradnju manastira posvećenog Svetoj Bogorodici na veoma životopisnom mestu, na ušću Kosanice u Toplicu.

Priča se da je posle sastanka sa vizantijskim carem iz dinastije Komnim, Manojlom Komnenom, zvanim Dukojlom, u Nišu, Nemanja dobio na upravljanje Dubočicu, koja je bila susedna teritorija Toplici. Još se priča da je Nemanja za zidanje manastira preko Manojla dobio i majstore za izgradnju manastira.

Prilikom iskopavanja oko manastira koje je 1922. godine vršio profesor Anastasijević, otkriveno je da je na nekim ciglama urezan znak dijagonalnih krstova u pravougaoniku, kao i ime ciglara Mavriakusa, utisnuto u dva reda na cigli, što potvrđuje priče da je na ovoj građevini spojeno iskustvo različitih majstora istočnih i zapadnih krajeva Balkanskog poluostrva.

Nesumljivo je da se ova velelepna građevina izdvajala od ostalih, ne samo svojim stilom, već i svojim raskošćem i značajem. Manastir Svete Bogorodice je Stefan Nemanja posvetio svojoj ženi Ani koja se u njemu zamonašila i upokojila 22. juna 1200. godine.

O značaju i delu ovog manastira se može dosta govoriti i pisati, ali sam hteo da skrenem pažnju na činjenicu da današnja Kuršumlija predstavlja mesto iz koga je krenulo stvaranje srpske države i duhovnosti. Danas se nažalost to zaboravlja i briše, kao da neko namerno želi da sakrije ne samo istoriju ovog kraja već i istoriju Srpskog naroda.

Na svima nama je da damo svoj doprinos i da spasimo od zaborava srpsku istoriju, svako u onoj meri i na onaj način u kojoj su njegove mogućnosti. Jer ako ne poštujemo svoju istoriju i svoju prošlost ne možemo predvideti kakva nas budućnost očekuje i napravićemo još veće greške u budućnosti od onih koje su naši preci činili u prošlosti.

(Autor Nikola Dragović, politikolog) Više tekstova pročtajte na njegovom blogu OVDE

2 KOMENTARA

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here