Vaskršnja

0

Gospode, daj nam šta nemamo

Šta nam duša vekovima ište

Dok nam damari leleču, vrište

Blaženog života, svima daruj

U svakom biću večno ti caruj

Bolesni da ozdrave, naprasno

Tužni da zapevaju, glasno

Nevoljeni zavole, strasno

Da grešni se pokaju, i grehove okaju

Svakome daruj što mu duša ište

Dok nam geni leleču, vrište

Ni jedno dete da bez majke ne ostane

Nečovek napokon, čovekom da postane

Samo da ne bude teže i gore

Da nam sviću radosne vaskršnje zore

Sumrak u svetlost da se pretvori

Vera pravoslavna ognjem da se sagori

Da glas koji nam zbori, stvori čuda

Da nam se ukaže gde će ko, sa kim i kuda

Onaj ko se bori da se ne umori,

već da se ljudski za pravdu izbori

Gospode, daj da ugledamo samo još jednom

Ono čega ostasmo gladni i žedni

Da mislimo samo dobro, postanemo čedni

Da se pokajemo, očistimo grehova

Da se dokopamo rodne zemlje i njenih vekova

Da svako na svoj prag još jednom kroči

I neka srce prepukne od miline

Iz grudi radosno ko čigra iskoči

Duša da se vine od lepote i siline

Orostite na Vaskrs, jer ne znaju šta rade

Sebe uzdižu, dok drugome dušu vade

Gospode, podaj svakome ono šta treba

Bilo grumen zlata ili koru hleba

Svima isto duša ne ište

Dok nam damari, leleču, vrište

Nahrani gladne, napoji žedne

Uteši nesrećne, dok pališ sveće

Moli se gospodu …

Da jutro Vaskršnje dočekamo u miru

Dok prkosimo zlu, nevolji i krvavom piru

Ispuniće se i naša poslednja želja

Dok svanjava radosna vaskršnja nedelja!

(Autor: Vesna Paunović Đukić)