Putopis iz Kuršumlije

1

Kude si b`e Mišo? Eve, sad dođo, skupljamo neki kamenčiki… Zamislih se nešto, čujem, zvona sa manastira Sveti Nikole, kažem, daleko se čuju…

Gde me sve nisu zatekla od kad zvone, posle skoro tri veka. I uvek na radost srcu zaustave vreme-na trenutak.

Zadnji put kažu, zvonila za odlazak u zbegove, Velike seobe. I onda zaćutaše…

Vratiše se Srbi. Oglasiše se i zvona…

Mislio sam da će zvuk zvona probuditi u ljudima ono iskonsko, da ostanu na ognjištima.

Pomislim, nisu valjda naši preci bosonogi prelaziili golgote da bi se vratili ovdena ognjišta, nisu životima branili ovu posnu Topličku zemlju, da bi Mi sad otišli…

Mislio sam, al, ne čuju ljudi… Kažu, mešalica sa groblja se jače čuje…

Prijatelju, načitah se raznih putopisa naših ljudi po belom svetu al ne pročitah ovaj naš, ma kakav je…

Putopis iz naše opštine, godine gospodnje, 2017.

Kamen na kamenu ostao. I poneki panj kraj puta…

Kude si b`e Mišo?

Eve, sad dođo, skupljamo neki kamenčiki… I neki panj, naš, toplički ostao je…

(Autor: Slikar Topličkih bajki-Miloš Patos)

1 KOMENTAR

Comments are closed.