Milena Vukajlović: Naš narod je željan prave kulture

0

Kuršumličanka Milena Vukajlović, vajarka i umetnica modernog doba, jedna je od stvaralaca koji neguju kulturu i tradiciju ovog kraja. Iako je, kako kaže, danas jako teško biti dosledan i biti čovek, ona ipak istrajava u svojim željama da u umetnosti opstane.

Osnovne i master studije vajarstva završila je u Zvečanu Kosovska Mitrovica, a trenutno je na doktorskim studijama u Beogradu na Fakultetu za umetnost i dizajn – Megatrend. Izlagala je svoj rad na nekoliko samostalnih izložbi i više desetina grupnih izložbi, a posebno se ponosi svojim radom na Spomeniku junacima Gvozdenog puka, otkrivenom u februaru 2017. godine u Mačkovcu kod Kuršumlije.

– Izložbe su potrebne umetniku da bolje sagleda svoj rad, da se suoči više sa sobom nego sa kritikom. Obično kad nešto izložim ja sam već izašla iz toga, već sam u novim razmišljanjima. Od kako imam svest o sebi znala sam šta želim da budem. Dakle, slučajnosti ne postoje i ne verujem u slučajnost. – kaže ova umetnica.

Na pitanje da li ona oblikuje svoj život ili on nju odgovara kako je teško biti precizan, ali i da je danas izuzetno teško biti umetnica u 21. veku.

– Teško je biti, a teško je i bilo uvek, biti čovek uopšte. Biti dosledan u bilo kojoj profesiji, životu je teško. Ne verujem u umetnike boeme. Mora mnogo da se radi, samo kroz delo vi postojite. U jednom trenutku na studijama računala sam, u Srbiji se godišnje proizvede oko 1000 umetnika različitih profila (muzičari, glumci, likovnjaci…). To je previše za jednu ovako malu i siromašnu zemlju, konkurencija je ogromna. Malo ljudi opstane u umetnosti. Ja imam unutrašnje terače, goniče robova! Sve proističe iz rada, manje iz inspiracije. Što više radiš i čitaš više se problema otvara. – kaže Milena.

Kad stvara teži sopstvenoj struji. Prolazi kroz razne faze, ali teži sopstvenom, autentičnom izrazu.

– Posle prve polovine dvadesetog veka mislim da postoje samo individue, to više nisu ni pravci. U stvari, kad malo bolje razmislim, oduvek su bile samo autentične individue. Dobro je učiti i imati što više informacija, ali je potrebno i puno zaboravljati. Ako se osvrnemo na istoriju umetnosti i sve one umetnike koji su bitne figure vidi se da su ti ljudi odlično poznavali sve što su umetnici radili pre njih i za njihovog vremena, ali je svako imao sopstveni likovni izraz. Stvarno nije fraza kad ti kažu da to što si na akademiji naučio zaboraviš, ali i to mora da ti dođe kroz rad. Studije su samo deo procesa, ono posle je mnogo bitnije. – kaže ova umetnica.

Svoju veru u tvrd rad i talenat, Milena pojačava i poverenjem u sreću, ili kako kaže “faktor x”, u onaj momenat da je u svakom poslu potrebno da se kockice slože. Bez obzira na to što ne živimo u idealnoj sredini, nju ipak raduje to što među mladima ima upornih boraca.

– Opšte stanje je pomalo konfuzno kao da se čeka nešto novo. To novo jedino može da dođe iz neke nedođije gde postoji iskren, za prosečnog savremenog čoveka, naivan odnos prema životu, iz neke velike samoće, iz velikog rada i bola. Naš narod je željan prave kulture, kao društvo preživeli smo mnogobrojne situacione probleme i narod vrlo dobro zna šta je dobro, siti smo banalnosti.  Nažalost, malo je pravog u prvom planu, degradacija medija pokvarila je opštu sliku naroda. Nemoguće je odrastati na Opstanku i Kockici, Kolibriju, Poletarcu…  i imati loš ukus. To je taj isti narod, šta se desilo? – pita se ova mlada umetnica.

Ona veruje da danas malo ljudi opstane u svetu umetnosti, jer je ona i u svetu i kod nas ili precenjena ili potcenjena. Skulptura je kompleksna i skupa, sem toga proces nastanka skulpture je dugotrajan i ponekad ne zavisi u celosti samo od vajara.

– Mi smo prevareni kad nam kažu da u Srbiji skulptura nema tradiciju dužu od sto godina. Pa pogledajte Pločnik samo, skulptura dominira na ovim prostorima od nastanka civilizacije. – opominje ona na naše kulturno nasleđe.

Dobitnica mnogobrojnih nagrada, sa stalnom željom da ide napred i raste kao čovek i umetnik, Milena se posebno ponosi svojim radom na spomeniku Gvozdenom puku, koji je otkriven u februaru 2017. godine u Mačkovcu kod Kuršumlije.

– Bila mi je čast i velika odgovornost da budem autor. Kultura je kod nas na marginama, najbolji su na marginama, a bez kulture mi kao narod nećemo postojati. Kad je kultura u pitanju tu ne bi smelo da ima protekcije, kao u sportu il’ si dobar igrač ili ne igraš. Moramo to da osvestimo. Evo primera, ako spomenete neki narod, prva asocijacija je kulturološka, zar ne? – kaže Milena.

Kulturološka pripadnost je nešto u čemu ona nalazi inspiraciju, jer veruje da je za umetnika bitan identitet, da ga to određuje u svakom smislu. Trenutno radi na nekoliko projekata, koji uključuju i druge umetnosti i nauku, ali kako kaže o planovima ne voli da govori dok ih ne sprovede u delo. I tako, dan za danom, ova Topličanka stvara velika dela.

 

Tekst je napisan u okviru projekta „Čuvari kulture”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.