Martovski pogrom

0

Nedela martovska, dugo me guše

Nepravda i proleća nemirna,

Zlo koje niče umesto cveća

Teret na naša junačka pleća

I ono naše, što nemo ostade,

Guši, što silom tuđe postade

Kršteno bilo, sada jauče

Bombe i muku na nas izruče

Proleća ratna, dugo me guše

Dušu i mozak nepravdom buše

Prvi, drugi i poslednji rat

Iznova čujem nevolje bat

Previše bilo je, biće ih još

Obraz i čast daju za groš

Ako da Bog da poslednji bude

Guše me usijane, zle glave lude

Bojim se neće…

Vri u našem garavom kotlu

Podlažu zlu vatru, što zverski prži

Ludilo osvajačko dugo ih drži

Svi martovski pogromi, guše me

Krst što na crnicu pade, ko zna gde

Kao da mi i srce tada stade

Iznova mart, iznova buđenje zala

Previše čarobnjaka sa štapom

Previše krvopija, ala

Pritajenih i onih novih,

Što ih braćom nazivasmo

Što istim jezikom zborimo

Istog neprijatelja morimo

Oni se kukavički prikloniše

I zlotvoru svojih predaka, pokloniše

Pogromi u novom mileniju, zverska ubistva

Preduga je martovskih nevolja lista

Guše me novoga proleća buđenja

Nada mi je u svevišnjem…

I njegova pravedna suđenja!

(Autor: Vesna Paunović Đukić)