Na izvoru vere

0

Dok me je sve čekalo

Vekovi umiveni čistom verom

Zapisana istorija krvlju i perom

Poslednja oaza tamjana i krsta

Grčim šake u krilu, da ne bih podigla tri prsta

Čekalo me je mirno more otkosa

Obamrlo, načeto, odavno začeto

Ostavljeno, poarano, zapaljeno, skupljeno

U povoju, kolevci, toplo i uljuljkano

Dočeka me mirno i svečano

U tihovanju, samovanju, davanju

Čekalo me je umoreno, dostojanstveno

Čekalo me je željno i strastveno

Ipak sveto, sa željom od koje plamen gori

Od čekanja još se niko ne umori

Ogrezla u snovima, molitvi, veri

Čekanjem, jedino se ljubav meri

Smisao me je čekao, bljesak i plamen

Prah i pepeo od koga nastadoh

Ropac i molitva, vapaj i krik

i jedan na mermeru urezan lik

Misli su me čekale da se sa telom spoje

Postasmo jedno, od tužnih dvoje

Dah me je čekao od kog sam nastala

Daleko s bolom i mukom srastala

Čekali me nebeski dvori

Vatra večna pravoslavlja u meni što gori

Od čekanja još se niko ne umori

Potrčala ka njemu otkrivenog srca

I dok ovo pišem duša mi grca

Da se još jednom tiho pomolim

Dok me je sve strpljivo čekalo

Mirno, sveto , tužno i svečano.

Strepela sam….

Da me neće imati ko dočekati

Da mi se vekovne dveri neće otvoriti

Da će srce prepući, razboleti

Dok me je sve čekalo, strepela sam

dok sam prošlost s budućnošću mirila

Iz mene je ona stara, srećna izvirila

Dok me je sve čekalo, isto

oko mi je zasuzilo, srećno i bistro!

(Autor: Vesna Paunović Đukić)