Mesto gde se dešavaju čudesa

0

Ostalo je zapisano da se kod čudotvornog izvora pri manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu desilo bezbroj čudesnih isceljenja – mnogi nepokretni su ustali iz invalidskih kolica, gluvonema deca su progovorila, a ogroman je i broj nerotkinja koje su posle posete ovom svetom mestu, na svet donele zdravu i lepu decu.

Narod je vazda prenosio sa kolena na koleno priče o najrazličitijim čudesima. A čudesima je smatrao i sve poruke koje im je slao Svevišnji. Priča vezana za manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu kod Kruševca takođe spada u takva čudesa, a po predanju je, zapravo istinita priča o milosti Božjoj koja je stala pred devojku Milojku, koja je, iz oblinjeg vinograda došla na izvor da zahvati vodu.

Podsećamo, Milojka je sa još dve devojke otišla u vinograd da vezuje lozu, i kada su ožednele ona je kao najmlađa pošla sa krčagom da donese vode sa izvora. Na mestu gde je htela da zahvati vodu Milojki se iznenada, okružena božanskom svetlošću, ukazala Majka Božja. Iznenađena čudesnom pojavom, Milojka je ispustila krčag iz ruke koji se razbio o kamen kraj izvora, ali je dobro upamtila glas koji joj je rekao da se sagne i uzme krčag, pa da seljani na tom mestu treba da podignu crkvu.

Devojka je jedno vreme ćutala, a potom odlučila da u razgovoru sa svojim drgaricama prenese poruku roditeljima i svoju svetovnu odeždu zamenicrninom. Ali, tadašnje komunističke vlasti nisu htele da dozvole izvršenje Božje volje.

Kadgod bi neko od seljana pokušao da na tom mestu podiže crkvu, odmah je naređivano njene rušenje. I sve tako dok nevernici ili neko od članova njihovih porodica lično nisu stradali.

Milojka je umrla, a nije dočekala da na svetom mestu vidi podignutu crkvu. Kada je shvatila da se približava kraju ovozemaljskog života, ona je svom bratu Dragutinu Jociću ostavila zavet i amanet da baš na tom mestu podigne crkvu. I tako je nastao manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu…

Po Milojkinom zavetu ovaj je manastir 1968. godine postao ženski.

Vremenom se ukazala potreba za većim hramom, pa je započela gradnja veće crkve. Osnovni radovi završeni su 1985. godine. Bilo je to teško vreme, i u materijalnom i u duhovnom smislu, tako da je izgradnja nastavljena tek 1991.

Veliki broj vernika ispred manastira u Đunisu
Veliki broj vernika ispred manastira u Đunisu

Međutim, velikim naporima i izuzetnim zaslugama mati Minodore koja se upokojila, a uz blagoslov i pomoć tadašnjeg patrijarha Pavla sa sestrinstvom, sve je, Bogu hvala, privedeno kraju . Veliku crkvu, i ceo ovaj prostor, patrijarh Pavle je osveštao 16. septembra 2001. godine.

– Dolaze ovde deca koja ne čuju i ne progovaraju, pa posle ozdrave. Sećam se, bilo je to 1982. godine kada sam svojim očima gledala i svojim ušima slušala dete koje je ovde progovorilo. Dovela ga baka dam u se ovde očita molitva. Njihova je vera bila jaka…- pričala je mati Evgenija, koja je svojevremeno na ovo svetio mesto došla da traži pomoć i kada ju je primila od Boga i izlečila se, odlučila je da zauvek ostane na svetome mestu.

– I mnoge nerotkinje su došle ovde po svetu vodu. Posle su postale majke – ostalo je zapisano u Đunisu.

Na desetine hiljada vernika godišnje pohodi ovo mesto ne bi li na svetom izvoru pronašli lek za svoju boljku. Kako se priča, na tom mestu mnogi nepokretni su prohodali, slepi progledali, a brojni su i oni koji su povratili moć govora. Među brojnima koji su našli leka na ovom izvoru je i Milica iz Beograda koja je godinama patila od migrene.

“Glavobolje su bile toliko jake da nisam mogla da stojim na nogama. Lekari su konstatovali da je u pitanju migrena, a s obzirom na to da zvanična medicina još nije pronašla lek za ovu bolest, preostalo mi je samo da izbegavam ‘okidače’.

Pre nekoliko godina sa prijateljicom posetila sam manastir Pokrova Presvete Bogorodice i zatekla veliki broj vernika kako stoje u redu ispred izvora. Pre nego što sam otišla do konaka da prespavam, sišla sam do vode i umila se. I – desilo se čudo!

Prvi put nakon desetak godina nisu mi bile potrebne tablete protiv bolova i zaspala sam kao beba. Osetila sam ogromno olakšanje jer sam prosto bila navikla na tupi bol u glavi. Ponela sam nekoliko flaša vode sa sobom i svako veče se umivala. Nakon desetak dana, glavobolja je potpuno prestala i više nije bilo potrebe da pijem tablete”,ispričala je Milica.

Jedan Stevan iz Kruševca pričao je da mu je očni pritisak godinama stvarao ozbiljne probleme i na momente je mislio da će oslepeti. Kako je ustvrdio,, da nije počeo da se umiva vodom sa čudotvornog izvora u Đunisu, možda bi potpuno izgubio vid.

,,Odlučio sam da okušam sreću i spasem vid. Ni sam ne mogu da objasnim kakvo je čudo u pitanju, ali nakon što sam se nekoliko puta umio vodom sa tog svetog mesta, mnogo bolje vidim, a prestao je da me muči i očni pritisak. Kada mi neko kaže da ima zdravstvenih problema, obavezno ga posavetujem da pohodi Đunis i napije se vode sa čudotvornog izvora”, ispričao je Stevan i to ostade zapisano.

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here