Život u tuđini sa tri kofera

4

Puno sam se naslušao, nagledao priča a možda i osetio da naša zemlja ne pruža dovoljno, da je neko drugo sunce, nebo, vlast, posao bolji pa samim tim i život. Često sam slušao i lično postupio: Spakovao život u tri kofera i odlazio u potrazi za boljim.

U kratkom periodu, od tri godine, obišao sam i živeo u sedam evropskih i jednu afričku zemlju… pakovao se, odlazio, dolazio i opet se vraćao.

Nimalo nostalgičan, ali stalno mučen pitanjem zašto neprestano odlazim i istražujem i trazim Sebe i bolje od onog sto imam ali opet se vraćam? Šta je u stvari to “bolje”? Šta je definicija ”kvaliteta života”?

Neprestano slušamo komentare kao se tamo negde mnogo bolje živi, kako je kvalitet zivota – mašta god to značilo mnogo bolji, kako je obećana zemlja tamo negde a ne ovde…

E pa nije baš tako.

Kuda god odemo, pobegnemo, nosimo sa sobom veliki teret tuge, napuštene ljubavi, parčeta zemlje, jezika, straha, dnevnih rutina, ali i varoških sitnica… ali verujte i miris vazduha, vremena izlaska sunca i mirisa vazduha noću.

Kada god sam odlazio, nisam želeo da postanem jedan od onih “patriJota” koji se tamo negde slikaju nedeljom u supermarketu (jer je to jedini sloboda dan) sa srBskom zastavom, koji plaču uz DM-televiziju, izbacuju na društvenim mrežama statuse sreće i zadovoljstva tek da bi drugi videli ili zavideli a u suštini slobodno vreme su na socijalnim mrežama i duhom u Srbiji,z atim se ne integrišu u novonastalo okruženje vec tragaju za svojim sunarodnicima-prirodno, jer je ipak ta sigurnost svima nama potrebna.

Nisam nikada bio za zatvaranje u te male nacionalne krugove koje inače obuhvataju sve nacije Ex-Jugoslavije uključujući i stanovnike Kosova dok ovde se drugačije odnosimo prema njima – koji paradoks.; i tim zapravo za državljane tih zemalja predstavljamo grupaciju a samim tim i dobijamo stereotipna obeležja.

Jedni smo kada smo ovde a, mogo liberalniji kada smo tamo negde, pa onda Hrvata zovemo brate, Bosance – rođo, Šiptare – komšije… čudno.

Šta želim reći?

Postoje dve vrste ljudi, isti, kao dlan i nadlanica ali opet različiti i spremni da naprave kompromis, i žrtvuju jedno zarad drugog , prvo zarad drugog i obratno.

Poštujem i jedne i druge, jer je najbitnije naći svoju srecu, i osetiti sigurnost pod nogama, ali pitanje je da li je ta sigurnost tamo negde stvarna sigurnost i da li je to To sunce koje tražimo? Da li smo tamo negde mi Mi ili večiti stranci?

Kraj prvog dela. Drugi deo možete pročitati OVDE.

(Autor: Paša)

4 KOMENTARA

  1. Otadžbina je tamo gde ti se rodio otac,deda,pradeda,čukundeda… Domovina je tamo gde ti je dom u kome živiš.Imaš samo jednu otadžbinu a domovina možeš imati više…




    0



    0

Comments are closed.