Kako se ide „u narod“?

2

Ovo nije psihoanaliza, niti namera za vređanjem, da naglasim, da ne bude shvaćeno pogrešno. Bar početak da bude jasan.

Nedorečenost koja tinja, zaslužuje pravo da bude rečena. Nepošteno je misliti a ne podeliti misli. Ravno je sebičnosti, sakrivati i lagati, i druge i sebe.

U odnosu gde poštujemo nekoga treba biti čist, i pošten, otvoren.

Postoji pitanje koje me buni-Zašto neki ljudi idu goli u narod?

Narod  reaguje uvek; goli uvek „nazebu“.

Kada se trudimo nekoga da osvojimo, uporno mu poklanjamo pažnju, kako bi njegovu pridobili. Krenuli smo „u narod”. Narod je čudan… Može da bude i  iskren i „surov“… Kao i ljubav. Ali bitno je znati, „kako se ide u narod“.

Ako se iskreno ide, i narod to oseti, prihvata osobu nakon što se uveri.

Ako se neiskreno ide, narod to kazni, pre ili kasnije, ali nikada neiskreno.

Kada je ljubav čista, ona nije površna; strasvena da ali ne i prljava… podeljena… ona je monogamna. Posvećeni smo, pažljivi, iskreni; ne ubijamo vreme, već ga providimo voljno u: otvorenim, intimnim,poverljivim razgovorima. I to nas zbližava i privlač .

Tu se divimo i poštujemo i cenimo… ne tražimo i ne pazimo da ego bude umanjen, ne sakrivamo svoje slabosti i nedostatke, koje imamo, svakako, jer smo ljudi. Tu se čak i izvinjavamo; pre ona „slabija“ strana,“jačoj“ strani, jer vidi i oseća da je toplije Sunce n“o vatra. Ljubav je kada prihvatamo i volimo nesavršeno, kao savršeno,  za nas..kada su, i vrline i mane ono čemu se predajemo voljno. Nekog privlači izgled, nekog funkcija i moć ali bez duše nema ljubavi. Ona , oplemenjuje .To je karta za ući pod kozu i zavesti um ,voleti nekog i u „ čakširama“ i „u smokingu“.

Reči i emocije su stvarne, i imaju stvarne posledice. Neki ljudi toga nisu svesni.

Da li „Avatari“ vole?

Savremeno društvo proizvodi i nove „savremene“ ljude..i „savremene“ igrice… od davnina prisutna pravila ali sada su „Avatar“ igrači,sa „socijalnim maskama“.

Ako su oboje „Avatari“ igraju sa razumevanjem. Ako je jedan ljudsko biće, ne shvataju isto. Tehnologija  ne prepoznaje emocije. Ista ako je  „Avatar“ u društveno uredjenoj zajednici?

Da li  emotivno vezivanje za neku osobu jeste podsvesno isključenje iz braka, i da li  je prevara preko interneta bez fizičkog kontakta, najopasnija?

Da li je platonsko vezivanje slabost „Avatara“ ili pak početak transformacije u ljude?

Da li je ta nastala,osetna energija, taj redak, suptilan nivo-ljubav?

Bića je mnogo: ljudi , „Avatara“ …ali ČOVEK se kao i LJUBAV retko rađa.

Ovo nije psihoanaliza, niti namera za vređanjem, da naglasim, da ne bude shvaćeno pogrešno. Bar početak da bude jasan.

Nedorečenost koja tinja, zaslužuje pravo da bude rečena. Nepošteno je misliti a ne podeliti misli. Ravno je sebičnosti, sakrivati i lagati, i druge i sebe.

U odnosu gde poštujemo nekoga treba biti čist, i pošten, otvoren.

Postoji pitanje koje me buni-Zašto neki ljudii du goli u narod?

Narod  reaguje uvek; goli uvek „nazebu“.

Kada se trudimo nekoga da osvojimo, uporno mu poklanjamo pažnju, kako bi njegovu pridobili. Krenuli smo „u narod”. Narod je čudan… Može da bude i  iskren i „surov“… Kao i ljubav. Ali bitno je znati, „kako se ide u narod“.

Ako se iskreno ide, i narod to oseti, prihvata osobu nakon što se uveri.

Ako se neiskreno ide, narod to kazni, pre ili kasnije, ali nikada neiskreno.

Kada je ljubav čista, ona nije površna; strasvena da ali ne i prljava… podeljena… ona je monogamna. Posvećeni smo, pažljivi, iskreni; ne ubijamo vreme, već ga providimo voljno u: otvorenim, intimnim,poverljivim razgovorima. I to nas zbližava i privlač .

Tu se divimo i poštujemo i cenimo… ne tražimo i ne pazimo da ego bude umanjen, ne sakrivamo svoje slabosti i nedostatke, koje imamo, svakako, jer smo ljudi. Tu se čak i izvinjavamo; pre ona „slabija“ strana,“jačoj“ strani, jer vidi i oseća da je toplije Sunce n“o vatra. Ljubav je kada prihvatamo i volimo nesavršeno, kao savršeno,  za nas..kada su, i vrline i mane ono čemu se predajemo voljno. Nekog privlači izgled, nekog funkcija i moć ali bez duše nema ljubavi. Ona , oplemenjuje .To je karta za ući pod kozu i zavesti um ,voleti nekog i u „ čakširama“ i „u smokingu“.

Reči i emocije su stvarne, i imaju stvarne posledice. Neki ljudi toga nisu svesni.

Da li „Avatari“ vole?

Savremeno društvo proizvodi i nove „savremene“ ljude..i „savremene“ igrice… od davnina prisutna pravila ali sada su „Avatar“ igrači,sa „socijalnim maskama“.

Ako su oboje „Avatari“ igraju sa razumevanjem. Ako je jedan ljudsko biće, ne shvataju isto. Tehnologija  ne prepoznaje emocije. I šta ako je  „Avatar“ u društveno uređenoj zajednici?

Da li  emotivno vezivanje za neku osobu jeste podsvesno isključenje iz braka, i da li  je prevara preko interneta bez fizičkog kontakta, najopasnija?

Da li je platonsko vezivanje slabost „Avatara“ ili pak početak transformacije u ljude?

Da li je ta nastala,osetna energija, taj redak, suptilan nivo-ljubav?

Bića je mnogo: ljudi , „Avatara“ …ali ČOVEK se kao i LJUBAV retko rađa.

(Autor: Marija Aranđelović Rombis)

2 KOMENTARA

Comments are closed.