Zato te čuvam

0

Čuvam

za tišinu tihu.

Čuvam

u ogledalu

i u liku.

Za nedorečenost

i nedoumice snažne.

Za odluke

životne, važne,

Čuvam

za, ne daj Bože, dragi.

Za čvrst stisak

i osmeh blagi.

čuvam, nežno.

Za toplo jutro

i zimsko i veče snežno.

Za zadnji uzdah i želju.

Čuvam za sve dane

i za svetu nedelju.

Tako te čuvam,

kao na dlanu malo vode,

Jer da savesno ne čuvam te

sve od tebe

može da ode.

Zato čuvam te

kao graničar granicu.

Kao železničar

prugu i stanicu.

Kao pesnik

stih prozni.

Čuvam,

jer dolazi čas pozni.

Kao majka nežno čedo,

jer sve bez tebe

bezvredno i bledo.

Zato čuvam te

za svoju tišinu i buku,

odavno sam ti dala i srce i ruku.

(Autor: Vesna Paunović Đukić)