Večernji mir

0

Mesec se spleo u krošnji bresta,
vetar patofne nazuo meke,
Tiho i mirno…ne vidiš mesta_
Možda samo malo kraj reke.

Zalutali zračak skrivene lune
Šapatom ljubi usnuli val.
Kreštavi krik crne žune
Najavi u šumi vilinski bal.

Sova očima budi tamu.
Lagano drhti garava paučina.
Život smešten u crnom ramu,
Opija ko čaša crnog vina.

Misli ne plove, pogled ne seže.
Crna pustinja zemljom naleže.
Visoko gore iz cvetnog raja
Crno bacili iz štafelaja.

Ispit ću noćas vino do dna.
I ovu pustinju i crnu reku.
Potonuću u crnilo sna.
Veče je spremilo postelju meku.

Autor: Zorica Ivanović
Prokuplje

(Priredila: Vesna Paunović Đukić)