U njemu beše večni san

0

 

 

Ponekad mi nedostaješ toliko

da zavučem prste u kosu,

kao Mesec noćne senke u rosu,

jer želim da osetim još jedan,

davno iščezli miris, tvoj.

 

I sećam te se tako,

kao da gledam kroz Sunce:

nikada te ne mogu sagledati celog.

 

Ne znam više tvoj glas,

ni  korak, ni san.

Čovek cveća si,

to je jedino što znam.

 

U cveću spavaš,

u cveću se budiš

i možda kao plavi cvet žudiš

da bar još jednom ugledaš

plavi zimski dan.

 

Marija Radić