TEBI NEPOZNATOM

0

 

Vrelinom mašte telo mi gori

Ko si zapravo ti?

Razum se muti, a duša zbori

– nemoj odustati!

Premnogo briga nosim sa sobom

A opet, i nade trad

Da ću se ipak, sresti sa tobom

Da zalud nisi mi drag.

I dugo maštam o tvome oku

A ime znam ti samo,

Srce je moje ko’ srna u skoku

Kad jedno drugome damo –

Poneki pogled, poneki osmeh,

Onako, u prolazu,

O kako bi srećna, presrećna bila

Da staneš na moju stazu!

Putanje života ovih naših

Zar su se slučajno srele?!

Još korak, il’ dva i eto nas tamo

Gde sreću Anđeli dele…

 

Snežana Aleksić

1 KOMENTAR