Rukopis večnosti

0

Kad sunce na danu odseče krišku

Zareže sečivom i deo mog tela

Jer sa svakim trenom otpalim od dana

Ni moja celina ne ostane cela

 

A dok kiša spira prašinu s vremena

I umiva kapima obrazinu grada

Na mom obrazu se zbora nova brazda

Rukopis trenutka u kome sam tada

 

I kad vetar meša prošlo i sadašnje

Pa kovitla vreme da mu čas ne znamo

Vija i otkida kosu mi s temena

Pomaže da starim ko i vreme samo

 

Al` kad noć privuče kapke ka očima

I pritvori vrata na danu što prođe

Poslaću zahvalnost ka Tvorcu Svemoćnom

Što ću s Njim u sutra dušom mlad da dođem

(Autor: Radojica Perišić)