PRIČALA MI JE MOJA BAKA (VODENICA U TOPLIČKOM SELU DONJE TOČANE)

0

 

 

Tužnim glasom počela je priču baka

I tužna je bila njena reč svaka

Vodenica napuštena u njenom selu plače

Bakino srce zbog toga kuca jače.

 

U detinjstvu se baka kraj vodenice igrala

Kada je sa roditeljima žitarice donosila

Dečaci su kod vodenice bacali kamenčiće

Devojčice su od cveća pravile venčiće.

 

Sanjala je moja baka vodenicu tu

Razgovarale su njih dve u bakinom snu:

-Zašto plačeš vodenice stara, mila?

-Zato što sam nekada mlada i neumorna bila.

 

Radila sam, oko mene ljudi mnogo je bilo

A sada nikog nema, prazno je moje krilo,

Nigde nikog da kod mene bar navrati

Pa moje ostarelo srce vene i pati.

 

Baka kaže: -Vesela mi budi vodenice lepog lica

Dok god mene ima bićeš moja drugarica,

Zaklinjem se da sam u mislima uvek kraj tebe

Ne dam ja da ti od samoće srce zebe.

 

Posle ove priče oči su mi zasuzile

I odmah sam poželeo da odem do vodenice

Obilazim je redovno, ona napuštena više nije

Pored nje je dečak što mu srce jako bije.

 

Luka Maksimović, 12 godina