Pred fajront

0

 

 

Ponoć kuca u panici.

Pa mislima negde letim.

Kao uvek po navici

Tebe se pred fajront setim.

 

Violine već su stale.

San se s javom bori, svađa.

Zora. Smiraj, sred mahale

tiho, novo jutro rađa.

 

A ja, jutrom gasim zvezde,

budim stare, neodsanjane snove.

Gledam ptice kako jezde,

rubom neba tiho plove

 

i sećam se prošlih dana.

Sve to sad je uspomena.

Sve je isto kao nekad,

samo Te kraj mene nema.

 

A ja i dalje gasim zvezde,

budim stare, neodsanjane snove.

 

                                                                        

Lazar Ćendić