Pravoslavlje na lomači

0

Pokraj bele crkve
četinara straža.
Duše predaka
nad njom se viju.
Sveti Ilija
nekad i sada.
I bitke stare
i nove se biju.
Pokraj bele crkve,
na brdu kraj grada,
gde sam nekad bila
srećna i mlada.
Palile se sveće,
molilo se Bogu,
a sada samo seva,
i meće.
Sve htela
a ne mogu.
Ljuti se svetac
što nas nema,
u svetinji beloj,
na brdu kraj grada.
Dok nas nema
pravoslavlje drema.
Gde straža borova
vekovima stoji,
dane i godine
bez nade broji,
da se vratimo
na kućne pragove
i oteramo vragove.
Ko sad mrtvima i živima
da zapali sveće?
Noćas se Bog ljuti,
seva i meće.
I mrtvi se ljute
što nas dugo nema.
Sve je umrlo
a kao da drema.
Gde smo decenijama?
Ulico, reko, školo, prugo?
Idu li vozovi ka mome kraju?
Vozi li neko u pravcu tom,
danas da odemo?
Ima li prtine,
ili je u korov zaraslo?
Čuje li se pesma?
Miriše li bosiljak i tamjan?
Da neljudi nisu
polomili krst sa vrha?
Ponovo!
Krvnički!
Da nije na svom zgarištu
i ovog svetog jutra?
U Božjim je rukama.
Ne možemo je sačuvati.
Pokraj bele crkve
četinara straža,
a nas tamo nema
pravoslavlje drema,
na brdu kraj grada
gde sam nekad bila
srećna i mlada.

Vesna Paunović Đukić Kuršumlija
,,Divlja trešnja,,