Portreti stvarnosti

0

 

Mrtva slova tiho koračaju po papiru,

kada se nevino poigravas mojim mislima

i jedino si moja u ovim stihovima.

A ostala su sećanja, da bole.

Kako smo se zagrljeni smejali, drali

i sanjali.

od pakosti, od bola

zbog slobode.

Goreli smo do pepela,

i onda se ponovo radjali.

jecajima smo kidali niti realnosti.

dodirima vodili rat,

rečima pokopavali mrtve vojnike.

pogledima ih slali u pakao.

u noći omamljenom mirisama strasti.

tvoje telo je bilo beo, prazan papir,

a moji poljupci crno mastilo.

Njima sam ispisivao reči ljubavi.

Jutro nas je razdvojilo.

Rukom sam hteo da osetim tvoje telo,

koje je u besanim noćima je izmicalo kroz moje ruke i snove.

Osetio sam prazninu.
A tako sam hteo, da zaronim glavom u tvoja nedra,

da zakopamo ratne sekire.

 

G.G.

 

 

1 KOMENTAR

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here