Planinska reka

0

Ispod trošnog mosta

planina reku toči.

Inje po travi pucka,

šapatom da priču sroči.

 

Tu u vrbi uvire u viru.

Nedodirom ,dno korita pipa.

Preskačući preko svakog gaza,

dole niže svoje priče sipa.

 

Razduvali vetrovi i kiše:

rusomaču,vresak i katune.

Pa s bujicom sva planina sišla

u dolinu. Zato ljuto kune.

 

Huči snaga planine i stada.

Gazom se osunčane kapi roje.

Tu dole kod potočare_

dve vode će da se spoje.

 

Zagrljene i mirne ući će u grad.

Utonuće u gradsku vrevu.

I tu tihe i ukroćene,

Sanjaće svoju planinu i ševu.

 

(Autor: Zorica Ivanović Gajević)