Plamen

0

 

Sve moje misli upija vosak

dok mi plamen te iste misli razliva,

misli koje stvaraju oblik

postaju kruti poznati lik.

 

Lepota misli postaje mrtva,

postaje stvarna,

postaje smrt…

 

Nešto poče da podstiče plamen

koji topi ukočen lik

i ja se nadam da odlazi smrt…

ali,

 

Plamen poče da se širi

deformisan lik započe smeh

deformisan lik ispusti krik.

 

Otvaram oči, gledam sa stola

sa pola lica voštanog,

za stolom mladić koji me gleda

za stolom sedi osuđen.

 

Nešto poče da održava plamen

koji topi vostani lik

i sada znam tačno,

ja sam ta smrt…

 

 

J.S.