PAMTIM

0

 

 

Da mi nije sreća bila tako strana,

tih dana prošlih, kroz bol se setih,

Da nisi mi ti bio tako dalek, tako prazan…

Možda bih i ja naučila da letim.

 

Da mi nisu krila sputana bila,

Težinom sveg bola što vuče me dole,

Sad bih se i ja u tvom krilu svila

I ljubila nežno… I onda kad poljupci bole.

 

A prošli su dani, i prodje i ljubav,

I sve što beše vredno, na ništa se svodi.

A srca i dalje biju istim ritmom,

Sudbina i dalje me tvojim putem vodi.

 

I samo ponekad, kad tužan je Mesec,

I vetar mi tiho šapuće D-mol…

Samo ponekad vratim se kroz vreme,

I opet, dragi, osećam bol…

 

Da, bilo je davno, al’ srce svako pamti,

Rane što oštro zabole svaki put,

Kad ime se spomene, kad sporo teku sati

I prošlost zaboli po ko zna koji put.

 

 

Biljana Bajinović