Ovu pesmu pišem tebi, rodna reko

0

U podno Kopaonika

Gde zelena trava spava,

Niče jedna zlatna reka

I putuje iz daleka.

 

U okrilju svome drži

Topličane i Prokuplje,

Sa decom se dragom druži

I neguje pravoslavlje.

 

Skute tvoje ljubim puno,

Reko, majko, srce drago

Venčavam te zlatnom krunom

I dajem ti svoje blago.

 

Rime pišem tebi ove,

Maštam, volim žubor tvoj,

Poklanjam ti svoje snove

I sad slušaj zavet moj:

 

’’Zaboravit nikad neću,

Žubor tvoj i tvoje vrelo,

U duši ću uvek nosit,

Zavičaj i rodno selo!

 

Zaboravit nikad neću,

Vinograde, oranice,

Kuću, štalu, okućnicu

I majčino brizno lice!’’

(Autor: Jelena Babić)