Ništa novo

0

 

 

Pišem.

Ništa staro.

Ništa novo.

Nešto svakidašnje.

Hranim svoju potrebu,

a ona nikad sita.

Da jedna duša zavrišti,

Da druga zaplače,da se

treća blago nasmeši.

Pišem da bih nekoga

probudila.

Volela bih da mogu više,

ali priznajem…

Jedna osoba je dovoljna.

Da joj duša kipi,oči sevnu

I da joj se ruke tresu.

Da se gledamo i ćutimo.

U toj tišini galamiće

orkestar cirkusa i samo

mi potrešeni ćemo je čuti.

Što je ritam brži,tenzija

sve veća. Gledamo se,

propadamo u vrtlogu

neobuzdanog ludila.

Bole glave,bole srca.

Opada koncentracija.

Onda dune vetar.

Gasi šareni požar,da bi

se na kraju vratili na početak.

Pišem.

Ništa staro.

Ništa novo.

 

Jelena Radenković