Metanija

0

 

Klanjam se mrtvoj deci,

Ona su maleni sveci,

Žizan od aza ne krenu dalje,

Već modri naše zagrljaje.

Sad stid u tišini

Crta nad bolom „Izvini“.

Sa skazaljkama kao krstom

Nad tvrdom ljudskom vrstom.

K`o  zimnje vrane kad studen krene

Krunimo iščezlo vreme

Gusta se kiša nad grobljem sprema

Boli me vazduh u kom ih nema.

 

Milica Bijelić